Запетљане гране људског породичног стабла умеју задати главобољу чак и најстручнијим антрополозима. Велики број празних места и неразјашњених питања при дешифровању нашег порекла представља врстан изазов научницима широм света. Када дође до открића, антрополози пред собом имају веома важан задатак: уврстити ново откриће у већ оформљен систем и начин размишљања и уклопити делић слагалице тамо где нисмо ни били сигурни да недостаје.
Пронађена лобања до сада неистражене врсте Homo longi показује се као ближа карика наше врсте чак и од неандерталаца. Дато му је и име “змајски човек” јер је пронађен у долини реке Хејлонгжанг, што на кинеском значи “црна змајска река”. Иако су одређене карактеристике ове лобање сличне лобањи данашњег човека, ипак их дели пар већих разлика. Пре свега, ова пронађена лобања је, како је истраживачи описују, огромна. Њене димензије значајно надмашују димензије лобање припадника наше врсте. Лице, нос и вилица били су веома широки, а сходно величини лобање, имао је и велику запремину мозга. Ове морфолошке разлике биле су основа за схватање да се ради о сасвим новој врсти у оквиру рода Homo.
Како је уопште „Змајски човек“ пронађен?
Наиме, врло се интересантна прича крије иза проналаска ове лобање. Током јапанске окупације Кине тридесетих године прошлог века, у регији Харбин на североистоку земље, један од радника је приликом рада на подизању моста у муљу пронашао лобању. С обзиром на то да је у тренутку схватио макар део значаја овог открића, сакрио је свој проналазак у напуштеном бунару, како га окупатори не би запленили. На самрти, господин је својој породици испричао о свом поступку, те је његова породица лобању пронашла на скривеној локацији и предала палеонтологу Кијанг Жију у циљу детаљног истраживања ове фасцинантне, дуго чуване тајне.
Претпоставља се да је лобања пореклом од мушкарца старости од око 50 година, а улубљење на лобањи доводи антропологе до закључка да је узрок смрти овог човека био повреда главе. Овај примерак Homo longi вероватно је живео у шумовитом региону, а као и припадници врсте Homo sapiens, вероватно је за исхрану ловио, брао воће и потенцијално чак припремао рибу. С обзиром на њихову величину и снагу, претпоставља се да су припадници ове врсте били способни да мигрирају по Азији и воде врло активан живот.
Овај фосил, такође познат као харбински фосил (због места проналажења), један је од најочуванијих кранијалних фосила у свету. Процењује се да је стар око 146.000 година – његова старост оквирно је утврђена методама стратиграфије, области геологије која се бави проучавањем стратификованих стена са седиментисаним слојевима. Дубина на којој је лобања пронађена, као и комади стена који су уз њу очувани послужили су у прецизнијем одређивању ере живота овог фосила.
Временски оквир је сужен помоћу утврђивања стопе распада уранијума у малим узорцима лобање. Добијени период одговара средњем плеистоцену. Једна од могућности коју научници разматрају због овог временског оквира јесте да је овај фосил заправо Денисован. Изумрла група Денисована први пут је идентификована пре неколико година анализом ДНК у кости прста пронађеној у пећини Денисова у Сибиру. Денисовани су били повезани са неандерталцима на пределима Азије. Претпоставља се да су обе врсте у поменутом периоду плеистоцена имале преклапања са Homo sapiens.
На који начин Homo longi мења људско породично стабло?
Људско породично стабло засновано је пре свега на морфолошким подацима и обухвата 95 фосилних примерака, међу којима су припадници врста Homo erectus, Homo neanderthalensis, Homo heidelbergensis и Homo sapiens.
На основу овог стабла, претпоставља се да је заједнички предак Змајског човека и данашњег човека живео пре око 950.000 година, као и да су обе врсте делиле заједничког претка са неандерталцима пре више од 1.000.000 година. Због овог открића, може се закључити да се H. sapiens одвојио од H. neanderthalensis чак 400.000 година раније него што се до сада мислило (првобитно мишљење је било да смо се одвојили пре 600.000 година).. H. longi се сада може назвати сестринском групом данашњег човека.
Како би антрополози били сигурнији у ове изјаве, потребно је да се обави детаљнија генетичка анализа која уводи проблем: нужно је у одређеној мери оштетити примерак ове лобање.
Иако је живот наших сестринских врста стотинама хиљада година дубоко у историји и далеко од наших данашњих живота, нова сазнања су увек активна могућност. Антрополошка истраживања ове врсте омогућиће нам све дубља схватања наших корена – биће својеврстан подсетник да природа и историја увек нађу начина да нас изненаде!
Референце:
- Gibbons, Ann. “‘Dragon Man’ may be an elusive Denisovan.” (2021): 11-12.
- Zhongming, Zhu, Zhang Wangqiang, and Liu Wei. “‘Dragon man’ fossil may replace Neanderthals as our closest relative.” (2021).
- Ji, Qiang, et al. “Late Middle Pleistocene Harbin cranium represents a new Homo species.” The Innovation 2.3 (2021).
- Marshall, Michael. “More tangles in our human story.” (2021): 10-11.
- ‘Dragon Man’ skull may be new species, shaking up human family tree – National Geographic
- Xijun Ni, Qiang Ji. „Massive cranium from Harbin in northeastern China establishes a new Middle Pleistocene human lineage“. (2021)
