Ако сте бар једном читали неки чланак о најчуднијим животињама на Земљи, сигурно се на списку нашло лоптасто створење по имену армадило. Армадило је заједнички назив за две породице које припадају реду оклопника, остале породице и њихови представници су давно изумрли. Армадило свој надред дели са лењивцима и мравоједима. Назив ове симпатичне животиње у преводу значи „онај који носи оклоп“.
Постоји око 20 живих врста армадила, разликују се по броју колутова на њиховом оклопу. Између колутова оклопа код неких се пробија длака. Просечна дужина тела је око 75 cm, укључујући и реп. Највећи представник је џиновски армадило (Priodontes maximus) који може да нарасте и до 150 cm са тежином до 59 kg, док је најмањи ружичасти вилински армадило (Chlamyphorus truncatus) који је дуг свега 15 cm.
Џиновски армадило (Priodontes maximus) и Ружичасти армадило (Chlamyphorus truncatus)
Извор: zooinstitutes.com
О томе колико је оклоп ове животиње заправо јак, сведоче случајеви у којима су људи пуцали на армадила, при чему би се меци одбили од његовог оклопа. У једном од случајева залутали метак погодио је у главу човека који је пуцао, док је другом приликом метак повредио ташту стрелца. Иако би се метак одбио, није баш свака животиња успела да преживи инцидент, али је свакако оставила поруку да са армадилом нема шале.
Древни Астеци су сматрали да је армадило мешавина зеца и корњаче, изгледом највише подсећа на неког гмизавца, међутим, ова животиња је сисар. Изузетна занимљивост везана за репродукцију јесте да женка по правилу увек из једне оплођене јајне ћелије излеже четири идентична младунчета. Овај феномен биолози популарно називаjу „четворке“.
Армадило дневно може да спава и 16 сати, што не чуди будући да је у сродству са лењивцем. Kaд је уплашен или се осети угрожено, склупча се попут јежа у лоптицу и на тај начин штити мекани трбух. Све врсте су пореклом из Северне и Јужне Америке. Хране се ситним бескичмењацима и плодовима биљака. Настањују различита станишта, најчешће екосистеме са ниским травама, али и шумске и пустињске екосистеме.
Научници процењују да су пре отприлике милион година Земљом ходали преци данашег армадила који су тежили чак 3 тоне и звали се megaterium.
Џиновски армадило (Priodontes maximus)
Џиновски армадило је највећи представник. Ноћна је животиња, а дању се крије у јазбини коју копа снажним канџама предњих ногу у земљи. За разлику од других армадила, џиновски не може потпуно да се савије у лоптасти облик. Живи сам, а размножава се током читаве године када се са супротним полом случајно сретне.
Дугоноси армадило (Dasypus novemcinctus)
Дугоноси армадило се још назива и деветотраки због девет плочастих трака дуж леђа. На крају својих дугих јазбина гради велика гнезда која пуни сувом травом. Добра јазбина у којој се крије од предатора, је предуслов за његово преживљавање. Храну тражи забадајући нос у процепе стена и под пањеве дрвећа, или се храни отпалим плодовима и корењем. Храну тражи сам, али јазбину дели са неколико других армадила истог пола. Пари се крајем лета.
Овако симпатичан и карактеристичан армадило је заслужено послужио и као инспирација за бројне цртане јунаке уз које смо сви расли.
Извор: i.pinimg.com и wikia.nocookie.net
