Као што знамо, соларна енергија спада у обновљиве изворе енергије. Осим текућих вода, обновљиви извори енергије се не могу транспортовати и складиштити у изворном облику и то је једна од главних мана. Просечна количина енергије Сунца која доспе до површине атмосфере је 1330 W/m2. Око 50% се апсорбује или рефлектује у атмосферу, док је количина која доспе на земљу 10.000 пута већа од укупно произведене енергије за годину дана. Сунчева светлост апсорбована од стране океана и копнене масе одржава површинску температуру на 14 °C. Само фотосинтеза узима око 3000 ЕЈ по години.
Како?
Најстарији начин коришћења соларне енергије је пасивно апсорбовање помоћу природних материјала и апсорпционих површина. У Грчкој, Италији и Израелу, 70% домаћинстава користи топлу воду на овај начин. Та топлота се може конзервирати употребом базена за воду у којима се вода лети загрева и током јесени предаје топлоту системима за грејање. Шуман је човек који је одговоран за прву соларну станицу у Египту давне 1912.
Други начин употребе соларног зрачења јесте производња електричне енергије која се добија уз помоћ параболичних или равних огледала. Параболична огледала фокусирају светлост у једну тачку тако да се добије виша температура. Фокус је ка централно постављеној цеви у којој је неки флуид. Та огледала су намештена радом мотора да рефлектују светлост на врх торња у коме је у резервоару растопљена со. Загрејана со греје воду и преводи је у водену пару која покреће паротурбину и резултат је генерисање 100 MW струје.
Следећи начин употребе јесу фотоволтне ћелије које стварају електричну из сунчеве енергије. Испољава се када светлосни зрак падне на металну плочу која је негативно наелектрисана и она тада почиње да ослобађа електроне. Електрони су тада привучени позитивно наелектрисаном површином метала и услед сталне изложености сунчевим зрацима, ствара се електрична енергија. Фотоволтне ћелије су грађене од силикона који има са једне стране позитивно, а са друге негативно наелектрисану плочу и када се те две стране споје жицом, електрицитет почиње да тече.
Термални материјали као што су камен, цемент и вода, могу се користити да би чували топлоту, као што су се у прошлости користили у топлим регионима, апсорбујући сунчеву светлост да би задржали фину, хладнију температуру у кућама.
Као и увек, не могу а да не споменем феноменалне биљчице, а овог пута у фокусу су биљке које су завршиле своју функцију и полако предају своје листове ветру. Ако су засађене на доброј страни, било ка северу или југу, њихови листови праве хладовину током лета, док голе гране пропуштају светлост током зиме. Тако се балансирају ова два процеса, хлађење лети и грејање зими. Зато следећи пут треба послушати баку кад каже: Немој дете да садиш то до ограде, него иди са источне стране, видиш како су ми руже уцветале, лепе моје.
Сходно томе, разумљиво је зашто су Кинези и Грци градили куће окренуте ка југу и зашто људи све више кувају на сунчеву топлоту. Само немојте да док роштиљате окачите слику и испод ње напишете – #savenature.
[…] Energija sunca se, osim u cilju dobijanja električne energije, može upotrebiti za dobitak toplotne energije. Da bi energija sunca mogla da se upotrebi za toplotnu energiju, moraju se izgraditi solarni kolektori koji, kao i solarni paneli, apsorbuju sunčevu energiju. Kada je kolektori prihvate, oni je prevedu u toplotnu energiju koja se koristi za zagrevanje vode i vazduha unutar objekta na kojem je kolektor ugrađen. Da bi energija mogla da se upotrebi za zagrevanje vode, kolektor mora biti povezan sa bojlerom i recimo radijatorom u slučaju zagrevanja vazduha. Solarni kolektori se kao i paneli ugrađuju na krov. Tri najvažnije stvari koje bismo ostvarili ugradnjom solarnih kolektora i panela jesu: apsolutna isplativost, ušteda i minimalan, skoro nikakav štetan uticaj na životnu sredinu. Reciklaža je veliki saveznik pri ostvarenju energetske efikasnosti, zato što reciklažom aluminijima uštedimo 95% energije, reciklažom metala štedimo 40% vode i 75% energije, a reciklažom papira i kartona ostvarujemo uštedu od 40% energije i ujedno spašavamo drveće od seče. Šteta što je reciklaža kod nas „mrtvo slovo na papiru”, a toliko dobrih stvari bi postigli njenom primenom. Pored obnovljivih izvora i reciklaže, u energetski efikasne mere spadaju: izolacija prostora koji se greje ili hladi, zamena stare stolarije prostorija koje se greju ili hlade, kao i ugradnja mernih i regulacionih uređaja. Možemo dosta da učinimo da Srbija postane energetski efikasna, zar ne? Ja ću reciklirati i koristiti LED sijalice tj. preduzeću neke od mera kako bih uštedeo energiju i sačuvao životnu sredinu. Da li ćeš to isto uraditi i ti ili možda imaš još neki predlog koji nije naveden u ovom tekstu? Radujemo se dodatnim predlozima☺ ☺ ☺ […]