NaslovnaEnergijaObnovljivi izvoriEnergija sunca

Energija sunca

523
1

Kao što znamo, solarna energija spada u obnovljive izvore energije. Osim tekućih voda, obnovljivi izvori energije se ne mogu transportovati i skladištiti u izvornom obliku i to je jedna od glavnih mana. Prosečna količina energije Sunca koja dospe do površine atmosfere je 1330 W/m2. Oko 50% se apsorbuje ili reflektuje u atmosferu, dok je količina koja dospe na zemlju 10.000 puta veća od ukupno proizvedene energije za godinu dana. Sunčeva svetlost apsorbovana od strane okeana i kopnene mase održava površinsku temperaturu na 14 °C. Samo fotosinteza uzima oko 3000 EJ po godini.

Kako?

Najstariji način korišćenja solarne energije je pasivno apsorbovanje pomoću prirodnih materijala i apsorpcionih površina. U Grčkoj, Italiji i Izraelu, 70% domaćinstava koristi toplu vodu na ovaj način. Ta toplota se može konzervirati upotrebom bazena za vodu u kojima se voda leti zagreva i tokom jeseni predaje toplotu sistemima za grejanje. Šuman je čovek koji je odgovoran za prvu solarnu stanicu u Egiptu davne 1912.

Drugi način upotrebe solarnog zračenja jeste proizvodnja električne energije koja se dobija uz pomoć paraboličnih ili ravnih ogledala. Parabolična ogledala fokusiraju svetlost u jednu tačku tako da se dobije viša temperatura. Fokus je ka centralno postavljenoj cevi u kojoj je neki fluid. Ta ogledala su nameštena radom motora da reflektuju svetlost na vrh tornja u kome je u rezervoaru rastopljena so. Zagrejana so greje vodu i prevodi je u vodenu paru koja pokreće paroturbinu i rezultat je generisanje 100 MW struje.

Sledeći način upotrebe jesu fotovoltne ćelije koje stvaraju električnu iz sunčeve energije. Ispoljava se kada svetlosni zrak padne na metalnu ploču koja je negativno naelektrisana i ona tada počinje da oslobađa elektrone. Elektroni su tada privučeni pozitivno naelektrisanom površinom metala i usled stalne izloženosti sunčevim zracima, stvara se električna energija. Fotovoltne ćelije su građene od silikona koji ima sa jedne strane pozitivno, a sa druge negativno naelektrisanu ploču i kada se te dve strane spoje žicom, elektricitet počinje da teče.

Termalni materijali kao što su kamen, cement i voda, mogu se koristiti da bi čuvali toplotu, kao što su se u prošlosti koristili u toplim regionima, apsorbujući sunčevu svetlost da bi zadržali finu, hladniju temperaturu u kućama.

Kao i uvek, ne mogu a da ne spomenem fenomenalne biljčice, a ovog puta u fokusu su biljke koje su završile svoju funkciju i polako predaju svoje listove vetru. Ako su zasađene na dobroj strani, bilo ka severu ili jugu, njihovi listovi prave hladovinu tokom leta, dok gole grane propuštaju svetlost tokom zime. Tako se balansiraju ova dva procesa, hlađenje leti i grejanje zimi. Zato sledeći put treba poslušati baku kad kaže: Nemoj dete da sadiš to do ograde, nego idi sa istočne strane, vidiš kako su mi ruže ucvetale, lepe moje.

Shodno tome, razumljivo je zašto su Kinezi i Grci gradili kuće okrenute ka jugu i zašto ljudi sve više kuvaju na sunčevu toplotu. Samo nemojte da dok roštiljate okačite sliku i ispod nje napišete – #savenature.

1 KOMENTAR

  1. […] Energija sunca se, osim u cilju dobijanja električne energije, može upotrebiti za dobitak toplotne energije. Da bi energija sunca mogla da se upotrebi za toplotnu energiju, moraju se izgraditi solarni kolektori koji, kao i solarni paneli, apsorbuju sunčevu energiju. Kada je kolektori prihvate, oni je prevedu u toplotnu energiju koja se koristi za zagrevanje vode i vazduha unutar objekta na kojem je kolektor ugrađen. Da bi energija mogla da se upotrebi za zagrevanje vode, kolektor mora biti povezan sa bojlerom i recimo radijatorom u slučaju zagrevanja vazduha. Solarni kolektori se kao i paneli ugrađuju na krov. Tri najvažnije stvari koje bismo ostvarili ugradnjom solarnih kolektora i panela jesu: apsolutna isplativost, ušteda i minimalan, skoro nikakav štetan uticaj na životnu sredinu. Reciklaža je veliki saveznik pri ostvarenju energetske efikasnosti, zato što reciklažom aluminijima uštedimo 95% energije, reciklažom metala štedimo 40% vode i 75% energije, a reciklažom papira i kartona ostvarujemo uštedu od 40% energije i ujedno spašavamo drveće od seče. Šteta što je reciklaža kod nas „mrtvo slovo na papiru”, a toliko dobrih stvari bi postigli njenom primenom. Pored obnovljivih izvora i reciklaže, u energetski efikasne mere spadaju: izolacija prostora koji se greje ili hladi, zamena stare stolarije prostorija koje se greju ili hlade, kao i ugradnja mernih i regulacionih uređaja. Možemo dosta da učinimo da Srbija postane energetski efikasna, zar ne? Ja ću reciklirati i koristiti LED sijalice tj. preduzeću neke od mera kako bih uštedeo energiju i sačuvao životnu sredinu. Da li ćeš to isto uraditi i ti ili možda imaš još neki predlog koji nije naveden u ovom tekstu? Radujemo se dodatnim predlozima☺ ☺ ☺ […]

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime