Еко-означавање

Ауторка/Аутор

08/04/2022

1327

Време читања: 5 минута

Еко-означавање је у данашње време све присутније и игра велику улогу у међународној трговини и на домаћем тржишту. Основна функција еко-ознака је да потрошачима пруже информације о еколошким карактеристикама производа које купују. Такође, потрошачи помоћу њих могу боље спознати утицај производа на животну средину. Оваквим зеленијим и одрживијим избором креира се тржиште које брине о заштити животне средине. Поменуте еко-ознаке привукле су велику пажњу Светској трговинској организацији.

Еко-означавање може бити добровољно или обавезно. Приликом добровољног избора означавања, компанија самостално доноси одлуку о томе да ли одређени производ жели да означи или не. Међутим, уколико је означавање обавезно, сваки производ мора да задоваљи тражене критеријуме, како би добили еко-ознаке. Када производ не испуни неки од критеријума еко-означавања, не може се пласирати на тржиште са ознаком.

За разматрање еко-ознака и њихову примену заслужан је Одбор за трговину и животну средину, који је део Светске трговинске организације (Committee on Trade and Environment – CTE). Још једна организација која је знатно допринела еко-означавању је Међународна организација за стандардизацију (ISO – International Organisation for Standardization) јер је поделила еко-ознаке у три различите врсте.

ISO тип I еко-ознаке додељују се од стране владиних организација или приватних некомерцијалних организација. Избор ове ознаке је добровољан и производи и/или производни процеси са овом ознаком морају да задовоље више еколошких одредби, тј. целокупан животни циклус производа мора бити у складу са еколошким стандардима. Еко-ознака типа I додељује се искључиво производима који у потпуности испуњавају, све еколошке критеријуме јер је селективни принцип при означавању веома строг те само ограничен број производа може имати ISO тип I еко-ознаку.

ISO тип II еко-ознаке се додељују од стране индустријских удружења или самих компанија које производе неки производ. То је међународни стандард и он се често назива „самодекларација”. Ова врста еко-ознака се односи на само једно специфично својство изабраног производа и не спроводи се анализа његовог целокупног животног циклуса. У ширем смислу, ISO тип II се најчешће јавља као симбол или ознака на паковању. Постоје конкретни термини који се морају користити приликом означавања, као што су: могућност рециклирања, рециклирани садржај, смањена потрошња воде, смањење отпада, обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност и многи други.

ISO eко-ознака тип III спада у волонтерски програм еко-означавања јер даје додатне, квантификоване информације и еколошке податке о производима на основу договореног скупа параметара. Ови параметри, на основу анализе животног циклуса, додељују се од стране независног трећег лица које обезбеђује податке о утицајима производа на животну средину. Од осталих типова еко-ознака разликује се по знатно сложенијем типу еко-декларације. ISO тип III је због тога првенствено намењен индустрији, а не потрошачима.

Неке од најраспрострањенијих еко-ознака су оне које дају више информација о текстилу, електроници и рециклираним материјалима (папир, картон). Данас ћемо се упознати са неколико еко-ознака које се могу наћи на нашем тржишту.

Еко-ознака за текстил

Ова ознака даје информације о свим фазама производње органског текстила. Стандард дефинише ограничења на порекло платна и хемикалија које се користе у процесу производње, али укључује и проверу социјалних и еколошких стандарда. Global standard for organic textiles представља најстрожи међународно признат сертификат за органску производњу. То значи да је памук са овим сертификатом узгајан на пољима без употребе вештачких ђубрива и пестицида и да се у његовој производњи поштују стоги критеријуми у погледу даље прераде.

**Еко-ознака Rainforest Alliance (Алијанса за кишне шуме)**

Ознака Алијанса за кишне шуме представља еко-ознаку одрживе пољопривреде и односи се на производе попут кафе и какаоа, воћа (попут банана, кокоса и ананаса), орашастих плодова (попут лешника), зачинског биља и резаног цвећа.

Еко-ознака Energy Star

Energy Star спада у најзначајније стандарде јер се помоћу ове ознаке купци лакше могу определити за производе са мањом и ефикаснијом потрошњом енергије.

Поменута еко-ознака налази се на производима беле технике, компјутерима и на грађевинским материјалима.

Energy Star је први пут уведен у САД 1992. године, а затим су и многе друге земље усвојиле ову еко-ознаку. Према подацима које је објавила Агенција за заштиту животне средине САД – EPA (U.S. Environmental Protection Agency), током 2008. године је 17% новоизграђених домова у САД поседовало поменуту еко-ознаку за енеретску ефикасност. Стање у САД-у се сваке године све више побољшава што се тиче енергетксе ефикасности, а како су и државе широм света преузеле ову еко-ознаку, све више домова поседује кућне апарате обележене ознаком енергетске ефикасноти.

Еко-ознака FSC **(Forest Stewardship Council – Савет за управљање шумама)**

Ова еко-ознака представља међународну сертификацију за дрво из одрживих шума и основана је 1994. године. Сматра се да је једна од најзначајних еко-ознака јер има за циљ заштиту шума и одговорно понашање према дрвећу. FSC се данас као ознака налази у скоро 50 држава широм света. Када угледате ову налепницу на неком од производа, то значи да дрво од којег је израђено долази из шуме у којој нема непланске сече или остављања голог земљишта. Такође, многи произвођачи приликом процеса обраде дрвета посебно воде рачуна о томе да и отпатке претворе у друге корисне производе (брикет, иверица, ђубриво на бази биљног отпада).

**Еко-ознака Marine Stewardship Council (MSC – Одбор за управљање морима**)

Последња еко-ознака коју ћемо укратко обрадити у овом тексту односи се на одрживи риболов. Овакав начин риболова подразумева одговоран риболов са одговарајућим методама лова. Још један циљ који стоји иза MSC еко-ознаке је спречавање светског изловљавања рибе и успостављање одрживог развоја светске рибље индустрије. Гарантује се да популација у ловиштима остаје на високом нивоу (по питању бројности), да се опрема за риболов користи на одговоран начин, да се споредни улови сведу на минимум и то тако да се дугорочно сачува животни простор риба и других морских животиња.