Један од већих, ако не и највећи проблем 21. века јесте пластика. На нашем сајту сте могли да прочитате много текстова о њој, између осталог и оних који се баве начинима рециклирања и поновне употребе пластике. Ово је текст о томе како се пластика на један потпуно нов начин из проблема претворила у решење. Канадски уметник Расел Мајер је 2010. дошао на идеју како да смањи нагомилавање пластике и успори загађивање планете отпадом.

Извор: spot.ph
Сам почетак ове приче везује се за Филипине и мало село Сабанган у коме се Мајер нашао. У једном од интервјуа он пореди проблем пластике и изумирања читавих животињских и биљних врста са градом Аушвицом за време Другог светског рата и људима који су живели у њему знајући да проблем постоји, али негде иза ограда, баш као ми данас. Проводимо дане и свесни смо проблема, али док год нас пластика не затрпа и не онемогући нам нормалан свакодневни живот (а у неким деловима света је већ онемогућен) само неки од нас су спремни да делују.

Извор: spot.ph
Тек након проведеног извесног времена на Филипинима, овај уметник је схватио где заправо одлази пластика коју бацамо, што није било тако очигледно када је живео у Канади. Док је боравио у Сабангану, гледао је како се пластичан отпад одлаже и спаљује у самој близини реке поред које се деца играју, а људи пецају. Тада је схватио дубину проблема и да, иако претворимо пластику у торбе, кесе или било које друге производе, тиме не решавамо проблем. Након неког времена та торба ће се поцепати и завршити на отпаду, а један део ње биће у води за пиће и храни коју конзумирамо. Схватио је да мора нешто да уради како би трајно решио проблем пластике. Почео је да експериментише са различитим техникама поновног коришћења пластике, да би на крају дошао до идеалног решења – еко-цигле (ecobricks).

Извор: spot.ph
Екоцигле временом постају глобални феномен. Шта је заправо екоцигла? Екоцигла је пластична боца напуњена пластиком до одређене густине да би се створио грађевински блок који може да се користи у изградњи кућа, зграда, намештаја, баштенских простора и сл. Када је схватио да је нашао трајно решење проблема пластике, Мајер је одлучио да подели своје откриће са остатком света. Почео је управо од Филипина и уз помоћ Ирене Бакисан и многих других људи обилазио је школе и обучавао наставнике и ученике. На овај начин сарадњом са директорима школа, обуке су спроведене у преко 2000 школа на Филипинима, где су ђаци научили и наставили да граде од ecкоцигле. Да би се информације што брже и лакше шириле и размењивале направљен је сајт на којем након регистрације можете преузети бесплатан водич како да направите eкоцигле. Оно што је врло занимљиво јесте да ова организација није финансирана од стране било које владине или невладине организације већ се развила искључиво снагом и вољом људи. Она се проширила на јужну Африку и неке државе јужне и средње Америке, а шири се и даље.

Извор: spot.ph
На њиховом сајту можете пронаћи многе инспиративне приче ангажованих људи које вас могу мотивисати да можда баш ви постанете први екоциглар у Србији. Можете кренути од свог дворишта и направити једноставну столицу од пластичних амбалажа. Нас је ова прича свакако инспирисала и спремни смо за акцију! Уколико и ви пожелите да направите нешто од екоцигле, шаљите нам своје слике на ekoblog.info@gmail.com. Слике ћемо објавити на страници како бисмо подстакли и друге да постану екоциглари 🙂 Срећно!