Ekološki problemi Istočne Srbije: Borski okrug

Istočna Srbija, zvanično deo statističkog regiona Istočne i Južne Srbije, koju čine opštine Braničevskog, Borskog i Zaječarskog okruga, ima veliki turistički potencijal. Nažalost, ovaj region ima i veoma ozbiljne ekološke probleme koji negativno utiču na životnu sredinu i veoma narušavaju kvalitet života ljudi u ovom delu Srbije.

Borski okrug – rudarski profit plaćen zagađenom životnom sredinom

U istočnoj Srbiji nalazi se preko 40 aktivnih rudnika, od kojih su najpoznatiji rudnik bakra u Boru i rudnik zlata u Majdanpeku. Oba rudnika, aktivna od 1903. i 1958. godine, u žižu javnosti dospela su 2018. godine kada su privatizovani i prešli u vlasništvo kineske kompanije „Zijin COPPER”. Od tada, na već nagomilane ekološke probleme u Borskom okrugu dolaze novi. U okolini Bora je u 2021. sa radom počeo novi rudnik „Čukaru Peki”, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo građana zbog bojazni da će isti ugroziti izvore vode u okolini, a u junu 2022. miniran je greben planine Starica, koja predstavlja jedinu preostalu prirodnu zaštitu Majdanpeka od prašine sa kopova, zbog čega su tamošnji aktivisti i građani protestovali, kampujući mesecima na Starici.

Veliki izvori aerozagađenja u Boru su:

• aktivni, nekativni kopovi i jalovišta sa kojih razvejava prašina u kojoj su sadržane mnoge štetne materije, između ostalog i teški metali. Situaciju otežava što je neadekvatno sprovedena rekultivacija neaktivnih kopova i jalovišta. U pitanju su kopovsko jalovište „Visoki planir” i flotacijsko jalovište „Polje 2” na kome se nalazi čak 23 miliona tona jalovine (otpada koji nastaje prilikom prerade rude).
• topionica bakra, koja je prema Izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2021. godinu, petnaesti najveći izvor sumpornih oksida na nivou cele Srbije. Od aprila 2022. godine traju radovi na povećanju njenog kapaciteta za čak 200%. 

Zagađeno je i zemljište, pa je tako oštećeno čak 25.000 hektara zemljišta, što predstavlja 60% poljoprivrednog zemljišta u Boru. Zagađenja nisu pošteđene ni vode, pa su tako na teritoriji Bora zagađene Brestovačka reka, u koju se ispuštaju komunalne otpadne vode, Borska reka i Kriveljska reka, u kojima je živi svet uništen zbog ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda iz borskog rudnika koje čine čak 75% ukupne količine otpadnih voda u Boru. Njihovo zagađenje stvara ozbiljan prekogranični problem pošto reke nizvodno od rudarsko-metalurškog kompleksa pripadaju Dunavskom slivu.

O ozbiljnosti situacije u Boru najbolje govore podaci iz već spomenutog izveštaja Agencije za zaštitu zivotne sredine, gde se navodi da je najveće zagađenje arsenom i suspendovanim česticama manjim od 10 mikrometara (PM10), detektovano upravo u Boru. Na svim mernim stanicama, iznemerene su veće srednje godišnje koncetracije od propisane ciljne vrednosti koja iznosi 6 ng/m³. Najveća koncetracija izmerena je na mernoj stanici Jugopetrol i iznosila je 132 ng/m³, što je 22 puta veća koncetracija od ciljne vrednosti. Prekoračena je i ciljna vrednost kadmijuma na mernom mestu Jugopetrol, a na istom je zabeležena 3 puta veća koncetracija olova od dnevne granične vrednosti ovog teškog metala. 

Situacija sa sumpor-dioksidom je takođe loša, pa je ukupno na mernim stanicama zabeleženo da je čak 30 dana u 2021. godini bila prekoračena dnevna vrednost ovog veoma opasnog polutanta.

Izuzetno opasan uticaj zagađenja na zdravlje stanovništva potvrđuju i podaci zvaničnih zdravstvenih institucija. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Timok, oko ⅔ dece predškolskog uzrasta i ½ dece do 18 godina su posetili lekara zbog respiratornih problema. Ove podatke Unicef u svojoj publikaciji  „Analiza klimatske situacije u Srbiji” navodi kao potvrdu lošeg uticaja aerozagađenja na zdravlje dece. 

Da je zdravlje Borana ugroženo, potvruđuju i podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”. Prema podacima iz njihove publikacije „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“,  stanovnici Bora imaju veći rizik kako od oboljevanja, tako i od umiranja od gotovo svih malignih bolesti. Veći rizik smrtnosti je uočen kod oba pola u svim starosnim grupama analizom svih uzroka smrti, kao i smrti usled  bolesti cirkulatornog sistema, urogenitalnnih, respiratornih bolesti, a spisak se nažalost ovde ne završava. 

Osim zdravlja, rudarstvo ugrožava kvalitet života i imovinu ljudi koji žive u okolnim borskim selima. U blizini sela Oštrelj i Krivelj, koja se nalaze severno od Bora, rade čak tri rudnika: „Cerovo”, „Veliki Krivelj” i novootvoreni „Cerovo 2″ koji je aktivan od marta 2020.  Osim rudnika, aktivan je i kamenolom „Kriveljski kamen”.

Problemi meštana ovih sela su mnogobrojni. Čekanje na kolektivno preseljenje, jalovišta, aerozagađenje, zagađeni vodotokovi, kao i započinjanje radova od strane Zijin-a na privatnim parcelama bez prethodno pribavljene dozvole vlasnika, su problemi koji meštanima ovih sela, izuzetno ugrožavaju živote i zdravlje.  

Meštani Krivelja su 2020. godine organizovali protest sa zahtevom da se u Prostornom planu posebne namene, koji je u tom momentu bio već 5 godina u procesu izrade, predvidi iseljavanje svih 400 domaćinstava. Tada je član MZ Dalibor Stanković izjavio da su zidovi i temelji mnogih kuća popucali, a da su na nekim kućama oštećeni čak i temelji.  Skoro dve godine nakon protesta, do preseljenja i dalje nije došlo, pa su meštani u februaru 2022. godine, blokirali put Bor – Krivelj u februaru. Ovom koraku je prethodio neuspešan zbor građana na kojem se nije pojavio nijedan predstavnik kompanije Zijin i na kojem meštani nisu dobili odgovor na brojna pitanja upućena gradonačelniku Bora, Aleksandru Milikiću. 

Nakon blokade, Ministarstvo rudarstva i energetike je u februaru 2022. godine saopštilo da podržava zahtev Kriveljana da se izmesti celo selo. Poslednji sastanak na temu kolektivnog preseljenja celog Krivelja, kojem su prisustvovali gradonačelnik Bora, Aleksandar Milikić, predstavnici MZ Krivelj i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je održan 13. januara ove godine. U međuvremenu, Kriveljani i dalje čekaju na preseljenje. 

Na obodu sela Oštrelj, nalazi se već decenijama jalovište rudnika sa kog se prašina prepuna teških metala razvejava po selu. Ovo selo leži na obali Kriveljske reke, zagađene otpadnim vodama iz rudnika, zbog čega bavljenje poljoprivredom u ovom selu više nije moguće. Zdravlje stanovništva je izuzetno ugroženo. Prema rečima Dragoslava Stančulovića, meštanina koji vodi matične knjige, od 400 stanovnika, ovo selo ima 30 obolelih od raka. 

Novi rudnik „Čukaru Peki”  meštanima sela Metovnica i Slatina doneo je probleme i pre nego što je zvanično otvoren. Miniranja su prouzrokovala oštećenja kuća u oba sela, a u Metovnici su otežala vodosnabdevanje jer je nivo vode u seoskim bunarima opao, a selo nije priključeno na gradski vodovod. U Slatini se zbog siline miniranja urušila velika betonska septička jama.

Situacija u Majdanpeku takođe je alarmantna. U martu 2021. je došlo do zagađenja reke Mali Pek teškim metalima. Rezultati uzorkovanja su pokazali da su koncetracije olova, arsena i bakra od 2 do 17 puta veće od dozvoljenih, zbog čega je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i zaštitu životne sredine (RERI) podneo krivičnu prijavu protiv kompanije „Zijin COPPER” u čijem vlasništvu je i majdanpečki rudnik. Prema podacima iz publikacije „Upravljanje kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, Majdanpek zvanično spada u deset trajno industrijski kontaminiranih lokaliteta u Srbiji.

U ovom tekstu su pobrojani najveći ekološki problemi Borskog okruga, koji su kao i u ostatku Istočne Srbije, nažalost mnogobrojni i veoma ozbiljni.

U narednim tekstovima prezentovati detaljno ekološke probleme ostalih okruga u Istočnoj Srbiji.

Izvori: 

1. Analiza problema upravljanja vodama i dokumenata javne politike. Marina Pešić, dipl.ing, Bor , april 2020. 
2. Izveštaj o kvalitetu vazduha za 2021.godinu – Agencija za zaštitu životne sredine republike Srbije 
3. Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet – Jasmina A.Lalić – Uticaj rekultivacije na karakteristike tehnosola rudnika bakra Bor.  
4. Minirana planina Starica: Protesti i blokade u Majdanpeku – 16.6.2022. – ALJAZEERA
5. Vladan Marinković, Ljubisa Obradović*, Mile Bugarin*, Goran Stojanović UTICAJ ZAGAĐENIH OTPADNIH VODA  NA KVALITET VODE BORSKE REKE I OKOLNIH PODZEMNIH VODA 
6. Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović – Batut” – „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“,
7. Zavod za javno zdravlje Timok – „Analiza zdravstvenog stanja stanovništva okruga Bor u periodu od 2014. do 2018. godine”
8. Idejno rešenje “Projekat povećanja kapaciteta topionice bakra u okviru kompleksa „Serbia Zijin Bor Copper d.o.o Bor” – Beograd, februar 2020.
9. Analiza klimatske situacije u Srbiji – UNICEF – 21. septembar 2021.
10. „Meštani Krivelja traže istorijski pomak – preseliti sva domaćinstva” 12.6. 2020. Ist Media
11. „Ministarstvo rudarstva podržava zahtev da se izmesti celo mesto Krivelj zbog Ziđina” – 22.2.2022. – Radio Slobodna Evropa
12. Tanjug – 13.januar 2023. Đedović – Zahtevi meštana MZ Krivelj kod Bora opravdani,  domaćinstvima se mora pružiti prilika za iseljenje
13. Rudnik koji život daje i uzima – 30.6. 2022. Vreme
14. BBC na srpskom – „Srbija, rudnik i životna sredina: „Najviše se plašim države“ – meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju Jovana Georgievski BBC novinarka 17. decembar 2020.
15. Meštani sela kod Bora kažu da im miniranje iz rudnika Žiđina urušiva zemljište; Autor: Beta, 8. februar 2021.