Насловна Енергија Нуклеарна енергија

Нуклеарна енергија

12688
5
Време читања: 3 минута

Нуклеарна енергија је енергија нуклеуса односно језгра атома. Може да буде искоришћена за стварање електричне енергије, али мора прво да буде отпуштена из атома. Нуклеарним реакцијама долази до промене стања атомског језгра, што значи да се број или врста честица у језгру мења.

Зависно од врсте нуклеарне реакције, може доћи до ослобађања нуклеарне енергије, која се може искористити за производњу електричне енергије у нуклеарним електранама. Она се ослобађа у процесима који се одвијају у звездама (фузија) те у процесима који се данас користе у нуклеарним електранама (фисија), као и у спонтаним нуклеарним реакцијама.

Како функционише?

Нуклеарни реактори користе уранијум као гориво како би произвели нуклеарну фисију. Реактори приморавају атоме уранијума да се распадну.

Током рада реактора долази до велике емисије бета- и гама-зрака. Ови зраци настају као последица реакције фисије, тј. настанка радиоактивних фисионих продуката. Као заштита од радиоактивности користи се специјална врста бетона или заштитни слој воде.

У току овог процеса ослобађа се огромна количина топлоте, па се компоненте реактора морају хладити. Хлађење може бити регулисано на различите начине, али најчешће се користе обична или тешка вода. Оне протичу кроз језгро реактора, одржавају у њему дозвољену температуру „односећи“ топлоту. Она се у нуклеарним електранама користи за стварање водене паре које покрећу турбине које служе за добијање електричне енергије.

Како то све функционише:

Нуклеарна енергија може да обезбеди чисту енергију без загађења, ефекта стаклене баште и емисије гасова. Ипак, последице могу да буду огромне.

Предности

Заједно са другим обновљивим изворима енергије, нуклеарна енергија је метод производње електричне струје са ниским емисијама угљен-диоксида. Од почетка комерцијализације нуклеарних електрана током 1970, спречена је емисија око 64 милијарди тона гасова попут угљен-диоксида и других гасова стаклене баште, који би иначе настали услед сагоревања фосилних горива у термоелектранама.

У погледу изгубљених живота по јединици генерисане енергије, истраживања указују да нуклеарна енергија узрокује мањи број смртних случајева од других  извора. Продукција енергије из угља, нафте, природног гаса и хидроенергије узрокује већи број смртних случајева по јединици енергије.

Мане

У пар случајева нуклеарна енергија је злоупотребљена и због немара човека представљена као лоша алтернатива. Никада нећемо заборавити последице нуклеарних бомби бачених у Другом светском рату на Хирошиму и Нагасаки 1945. године, као ни хаварију нуклеарне електране у Чернобиљу априла 1986. године и хварију у Фукашими 2011. године. Нуклеарна енергија је један од сигурних извора енергије у будућности, али њена употреба носи и велики ризик. Познато је, нажалост, да се нуклеарна енергија користи у сврхе оружја, где постоји велика опасност од злоупотребе. Такође, економски трошкови при производњи нуклеарне енергије су високи, што онемогућава многе земље да учествују у планирању и стварању, до сад, најчистије енергије.

Занимљивости:

  • Организација која се брине о томе да реактори, који данас раде у свету, буду безбедни се назива Међународна агенција за нуклеарну енергију, са седиштем у Бечу.
  • Нуклеарни физичар италијанског порекла Енрико Ферми (1901-1945) године саградио је први нуклеарни реактор на напуштеном игралишту за сквош Универзитета у Чикагу и на том реактору Ферми је успео да изведе прву нуклеарну фисијску ланчану реакцију.
  • Нуклеарне електране производе око 6% светске енергије и 13-14% светске електричне струје, а у САД, Француској и Јапану заједно дају око 50% нуклеарно генерисане електричне енергије.
  • Нуклеарне електране у окружењу Србије: Козлодуј и Белене (Бугарска), Пакс (Мађарска), Черна Вода (Румунија), Кршко (Словенија).

Да ли би свет без нуклеарне енергије био бољи или лошији, вероватно никада нећемо сазнати, али једино што можемо јесте да је искористимо најбоље могуће с добром намером.

5 КОМЕНТАРИ

  1. Kakve veze imaju nuklearno naoružanje i nuklearne elektrane? Nikakve, baš nikakve.

    Černobil i Fukušima NISU dovele do katastrofe “ogromnih razmera.” U Černobilu je samo 27 ljudi poginulo od posledica akutne radijacijske bolesti i to su bili vatrogasci koji su prvi ušli da gase reaktor. U Fukušimi nije poginuo niko.

    • Бориславе,
      у праву сте да те катастрофе нису значајно утицале глобално. У тексту је то мало преувеличано, а биће исправљено у најкраћем року.
      Овде се нуклеарно опружије наводи само као злоупотреба нуклеарне енергије. Текст углавном заговара добре стране нуклеарне енергије.
      Хвала Вам што нас читате, свака критика је добродошла!

  2. Јапан, САД и СССР су сакрии податке о људима који су страдали, а фалсификоване и пропагандне бесмислице су усвојене као “истина” коју, како видим, многи наводе као реалност – што је срамота за СР Србију која је једна од ретких територија где је постојао нуклеарни програм и још има доста живих нуклеарних инжењера и физичара. Наравно да је било много више жртава инцидената у нуклеарним реакторима, пробама нуклеарних оружја и другим применама нуклеарне технологије. Не бих да ламентирам над тим, само ћу да напоменем да је конзервативна процена да је најмање 50.000 жртава (људи који су умрли услед радиоактивности и последице изложености радиоактивним нуклеотидима у првих 3 месеца) инцидента у Фукушима Даићи комплексу нуклеарки (експлодирало четири од шест реактора, сваки са пар хиљада пута више радиоактивног горива него што је било у Чернобиљу).

    То су подаци нуклеарне комисије УН која је брзо после ових извештаја расформирана, слично као и после извештаја из Фалуџе, Бахама исл.

    Оно што је важно да запамтимао да су информације о нулеарној технологији одавно предмет фалсификовања, намештања и подметања, слично као и у свим другим областима где су интереси великих корпорација у сукобу са здравим разумом (петрохемијски, фармацеутски, комплекс произвођаћа оружја исл.).

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име