Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike u temperaturi, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja, tj. energija vetra je transformisani oblik Sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci.
Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorišćenje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale okeana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog konstantnih vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorišćava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.
Energija vetra je obnovljiva i čista, ne zagađuje vazduh, ne emituje CO2 i ne prouzrokuje kisele kiše. Uz to ne zrači i ne razara ozonski omotač. U korišćenju energije vetra nema nepoželjnih otpadaka. Sada, a i u budućnosti, energija vetra se pokazala kao najozbiljniji obnovljiv izvor energije pri dostignutom razvoju tehnologije.
Prednosti:
Prilikom planiranja novih kapaciteta, mnoge energetske kompanije se odlučuju za „farme“ vetrenjača zbog toga što njihova primena ima ekonomskog i ekološkog smisla. Svaki kWh (kilovat-sat) proizveden obnovljivim izvorima energije, zamenjuje isti koji bi s druge strane trebalo da bude proizveden u elektranama na fosilno gorivo, što ima za posledicu redukciju negativnih uticaja na životnu sredinu, a naročito emisije CO2 u atmosferu.
Jedna vetrenjača može jedno omanje selo ili naselje da snabdeva električnom energijom. Dobija se apsolutno besplatna i čista energija bez ikakvih nusprodukata, koja će služiti za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvima ili industrijama.
Srbija ima velike potencijale za ugradnju vetrenjača, posebno na sveru i istoku zemlje.
Mane:
Posledice vetrogeneratora po životnu sredinu postoje, ali su one znatno manje nego posledice izvora energije koje trenutno koristimo. Međutim, u toj proceni postoje subjektivni elementi, neinformisanost kao i loša interpretacija.
Mane vetrenjača jesu buka, ometanje radio telekomunikacija i uticaj na ptice i slepe miševe.
Ne može se bilo gde izgraditi, bitni su geografski faktori poput reljefa, koji može predstavljati prepreku u potpunom iskorišćenju energije vetra. Vetrenjače je potrebno graditi dalje od nekog repetitora koji emituje radio talase. One takođe treba da su izvan naseljenih mesta da buka ne bi ometala stanovnike, ali i životinje.
Na teritoriji Republike Srbije generalno ima dosta zaštićenih vrsta ptica, tu bi vetrenjače smanjile njihovu brojnost ili bi ih oterale sa staništa. Razumno je da je svakom živom biću potrebno vreme da se prilagodi novoj sredini, tako da bi ovo za njih predstavljalo jedan veliki problem i prepreku. Kada su u pitanju slepi miševi, osim što bi masovno stradali udaranjem u vetrenjače, postoji još jedan problem. Naime, prilikom naglog prolaska kroz polje niskog pritiska koje nastaje u zoni vrhova elisa koje se okreću, dolazi do barotraume koja oštećuje pluća slepih miševa. Ptice imaju relativno kraća pluća, tako da na njih ova zona niskog pritiska ne deluje negativno.
S obzirom na to da eksploatacija energije vetra ima velike prednosti, bilo bi dobro da se nađe rešenje i maksimalno smanji negativni uticaj vetrenjača. Uz dobro planiranje, to je moguće sprovesti. Osim toga, najveći problem kod eksploatacije energije vetra jeste što su troškovi izgradnje visoki i kao i česte promene brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije).
