Еутрофикација – кад вода процвета

Време читања: 5 минута

Површински водени системи се данас сусрећу са проблемом који настаје у све већој мери услед неповољних антропогених активности – еутрофикација или како се другачије назива „цветање воде“. Иако еутрофикација представља природан процес старења акумулација, постоји велики број мера које се могу предузети како би се овај процес успорио. Међутим, сведочимо другачијим околностима. Ми не само да не радимо на његовом успоравању и минимизирању, већ напротив, убрзању.

Примарно, еутрофикација је углавном карактеристична за стајаће воде – језера, рибњаке итд. Ипак, последњих година она је уочена и код текућих вода.

Најзаслужнији за манифестацију овог процеса јесу нитрати. Вишак нитрата у животној средини, осим посредне претње по људско здравље, резултира наглим размножавањем планктона, најчешће алги. Управо то повећање концентрације хранива у екосистему до нивоа када почиње нагли раст организама назива се еутрофикацијом. Негативни ефекти који се јављају у животној средини јесу опадање квалитета воде и нарушавање и угрожавање биодиверзитета. Ови ефекти зависе пре свега, од степена саме еутрофикације.

• 

• 

Процес еутрофикације
Извор: earthhow.com, ec.europa.eu

Са интензивним порастом планктона, истовремено се повећава и количина изумрлих јединки алги које затим подлежу процесу разградње. Како би се обезбедила разградња велике количине биомасе алги, неопходна је висока концентрација кисеоника. У случају да се концентрација раствореног кисеоника у води толико смањи да може да угрози нормално одвијање процеса дисања водених организама, у организмима се јавља стање хипоксије.

Хипоксија означава смањење концентрације кисеоника у ћелијама и ткивима што доводи до поремећаја у функционисању ћелија и органа. У оваквим условима долази до помора риба, ракова и осталих организама који се налазе на дну водених акумулација. Самим тим, количина органске материје која подлеже процесу разградње се додатно увећава, а као последица тога, увећава се и потреба система за кисеоником.

Осим нитрата, утврђена је веза и између фосфора из пољопривредних извора и убрзане еутрофикације вода. Као и азот, највећи део фосфора који се изгуби из пољопривредних земљишта доспева до водених акумулација. Ово се нарочито односи на поднебља са интензивном сточарском производњом где дугогодишња примена стајњака доводи до таложења фосфора у земљишту, а онда и у водама.

Један од најуочљивијих примера ове појаве у нашој земљи је језеро Палић које се налази на самом северу Војводине, недалеко од Суботице. То је највеће природно језеро, еолског порекла. Први знаци еутрофикације јавили су се крајем 19. века, а она је настала услед деценијског уливања непречишћених или недовољно пречишћених вода града Суботице и насеља Палић у језеро. Све наведено је довело до драстичних промена екосистема. 

Језеро Палић

Кумулација проблема настала је 1970. године када је због великог загађења и неконтролисаног цветања алги дошло до нестанка кисеоника у језеру, због чега је практично угинуо сав живи свет. Језеро је исушено 1971. године и из њега је извађен сав муљ, а 1976. је поново напуњено водом, али због неадекватног чишћења, процес загађивања је и даље настављен.

Са циљем да нитрификацијом и уклањањем фосфора из отпадних вода обезбеди бољи степен пречишћености језера, 2011. године је пуштено у рад постројење за пречишћавање отпадних вода Суботице.

Палић се и даље суочава са превеликим количинама муља (потребно је уклонити 1,3 милиона м³) који представља највећи извор фосфора, азота и органске материје. Резултати анализе воде у туристичком сектору указују на то да је вода јако загађена и да није препоручљива да се користи у било које сврхе, будући да спада у класу 5 према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока.

С обзиром на то да проблем еутрофикације језера Палић и дан-данас није решен, неке од мера санације би биле: изградња канализационе мреже у насељу Палић и спољног потисног вода, обезбеђивање добре воде са пречистача, детектовање свих илегалних улива отпадних вода у језеро и изградња заштитног појаса језера.

Палић захваћен еутрофикацијом

Када су у питању неки примери из света, конкретно Афрички континент, ту је свакако језеро Викторија, једно од афричких Великих језера, највеће у Африци, а друго на свету језеро по величини. Ово језеро сеса еутрофикацијом  бори због последица испуштања фекалних отпадних вода шећерана, фабрика хартије и коже у језеро, спирања са околних пољопривредних парцела које су третиране минералним ђубривима итд.

Језеро Викторија
Извор: africanpress.wordpress.com

На азијском континенту, ту је језеро Дианчи, у провинцији Јунан, јужна Кина, које је на шестом месту највећих језера Кине. Еутрофикација је уследила као резултат испуштања отпадних градских вода директно у језеро, али и сливања воде са пољопривредних површина које су третиране минералним ђубривима.

Дианчи
Извор: https://experiment.com

И за крај, једно од можда најинтересантнијих примера где се јавља процес еутрофикације јесте Балтичко море, на северу Европе. Услед промена климатских услова, али и због посебних хидрографских карактеристика, Балтичко море је постало угрожено, а његово природно окружење се изразито деградирало. Највећи узрочници су пољопривреда (азотна и фосфорна ђубрива), саобраћај, индустрија, производња енергије, канализација и отпад.

• 

• 

Еутрофикација на Балтичком мору
Извор: www.responseable.eu

Свако језеро има свој историјски развој у геолошком смислу, што значи да свако језеро стари. Трајање затрпавања неког језера зависи од многих фактора: количинe воде, наноса река, близине насеља и индустријских објеката, ерозије итд. Наравно, код малих и плитких језера, овај процес се одвија брже него код језера са већом површином и дубином. У процесу затрпавања, важну улогу игра и ветар који наноси ситну прашину или крупнији песак. Ипак, највећи утицај има човек који својим несавесним деловањем и те како доприноси неконтролисаном убрзању овог процеса.

Водени системи не само што представљају природна станишта многобројних биљака и животиња, често и угрожених врста, већ имају значајну улогу за човечанство као извори воде за пиће, за наводњавање, едукацију, туризам, рекреацију итд. На нама остаје да ли ћемо им помоћи да се са еутрофикацијом изборе природним путем или ћемо дозволити да их овај процес потпуно уништи.

Извори:
Светлана Антић-Младеновић (2010): Загађивање и ремедијација земљишта, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
www.subotica.com
www.subotica.info