Чини се да земље Западног Балкана заостају за остатком Европе када се ради о могућностима које се грађанима пружају како би створили одрживију свакодневицу са мање отпада. Међутим, не ради се о новим праксама, које треба да „препишемо” са Запада, већ о враћању добро испробаним начинима живота који су се показали као добри и за живот појединца и за животну средину. Једна од ових пракси јесте куповина производа на меру, све популарнија на западу, у продавницама без отпада („zero wаste“ продавнице). Иако код нас можемо наћи многе врсте хране у ринфузи, права је реткост наићи на понуду средстава за хигијену и чишћење „на точење“. Једна продавница у Бањалуци одлучила је да управо ову могућност понуди својим суграђанима.
Власница Food Outlet-a „Globus“, Маринка Стојић, након дугогодишњег рада у области заштите животне средине имала је за циљ да понудом детерџената у ринфузи промени навике купаца и смањи настанак пластичног отпада од ове врсте производа. Међутим, реализација идеје није била лака и било је потребно више месеци да се апарат за детерџенте пусти у функцију. Од августа 2021. године, грађани Бањалуке могу купити у ринфузи детерџент за посуђе, омекшивач за веш, средство за прање стакла, универзално средство за чишћење и течни сапун. Сви производи су направљени у Босни и Херцеговини, што је још једна предност јер, поред подржавања домаће привреде, производи не прелазе велике удаљености до купца чиме се смањује ниво емисија пореклом од транспорта.
Купци могу донети властиту амбалажу и наточити жељену количину производа, а како не плаћају амбалажу, цене су заиста повољне (приближно 40-95 динара по литру).
Маринка истиче да су реакције купаца позитивне, али да је потребно још рада и труда на информисању грађана о вишеструкој користи овакве куповине. У плану им је да ускоро имају у понуди и детерџент за веш, а имају много идеја о томе како олакшати купцима набавку без једнократне пластике и понудити им нове видове куповине.
Фокус Food Outlet-а „Globus“ је на продаји различитих врста хране по врло ниским ценама. На овај начин храна је доступнија грађанима различитих социјалних статуса, а истовремено се и смањује количина бачене хране. Процењује се да се у европским државама баци 1/5 произведене хране, што поред етичког проблема представља и велики проблем за животну средину због стварања гасова стаклене баште, губитка ресурса итд.
Овај пример показује да је потребна само добра воља како би се купцима понудила могућност куповине различитих производа без једнократне пластике и са мањим утицајем на животну средину. Ипак, како би се заиста смањила количина пластичног отпада, потребно је да свој допринос дâ и држава у виду подстицаја за овакве иницијативе и забрана за предмете од једнократне пластике који имају вишекратне алтернативе.