Прошлог лета док сам са мамом наручивала мед од човека који верујемо има прави мед, рекао је да овог пута не може да нам прода мед јер га нема. Човек је био благо депресиван јер му то доноси и зараду. Није пријатно. А онда сазнам да постоји читав назив за ту појаву: „помор пчела”. Звучи ужасно, зар не?
Сви знамо да нам пчеларство доноси бројне користи преко пчелињих производа до опрашивања. Пчеле су једне од најраспрострањенијих животињских врста на земљи. Пчела утиче на производњу људске и сточне хране, индустријских сировина пољопривредног порекла и на човеково здравље. Међутим, већ дуже време се погоршавају услови за гајење пчела. Примена разних хемијских средстава, индустријски и издувни гасови неповољно утичу на њихов развој и опстанак. Зато у неким земљама резултати анализа пчела на садржај тешких метала, служе као индикатор степена загађености околине.
Када говоримо о Србији, помор пчела је погодио Србију у септембру 2017. године у околини Бачке Тополе. Штета која је процењена износи више од 13 милиона динара. Том приликом пријавило се 16 оштећених пчелара са укупно 672 кошнице. Алармирана је инспекција, Савез пчеларских организација Србије и Савез пчеларских организација Војводине и поједини медији. Овакви помори су током година примећени и у Кикинди, Ковачици, Пријепољу и Сурдулици.
Следећи помор пчела се десио у мају 2018. године у околини Кикинде при чему је страдало око хиљаду кошница. Сматра се да је узрок прскање пшеничних поља разним препаратима и да је штета око 120.000 евра. Фитосанитарна инспекција је наравно обавештена о том догађају, али штета је велика и потребно је увести озбиљније мере како би се то спречило у будућности. Пре свега, биљке се морају прскати по упутству, не смеју се третирати док су у цвату и када има ветра и у одређено доба дана.
Најновије студије нам преносе биолози из Калифорније, где је утврђено да је највећа претња колонијама пчела једна врста пестицида, неоникотиноид. Скоро је немогуће наћи мед који није заражен овим пестицидом. Научници су га чак упоредили са ДДТ-ом (дихлор-дифенил-трихлоретан) који је повезан са опадањем броја белоглавих орлова, али кажу да неоникотиноид не остаје у организму дуго као ДДТ, тако да се не треба поредити и поред свега да је опасан и по бубамаре.
Последњих година је велики притисак на мултимилионске компаније које зарађују на продаји оваквих хемикалија, чак их је забранила ЕУ 2014. Међутим, потребна је тотална забрана јер се овај и други инсектициди користе у домаћинствима без обзира на упозорења, а просечан изговор је да се тако људима исплати.
Како заштитити пчеле? Једноставно, не користити хемикалије.
