Гентрификација је термин који се може окарактерисати као трансформација градског насеља из мање у већу вредност, укључујући понајвише економску и стамбену. Гентрификација се такође посматра као процес урбаног развоја у којем се насеље или део града брзо развија у кратком временском периоду, а неретко као резултат програма обнове града. Овај процес је често обележен пренаглашеним ценама станова и расељавањем претходних становника кварта. Такође, величина домаћинства се смањује јер породице са ниским приходима замењују млади људи и парови који желе да буду ближи свом послу и активностима у градским језгрима.
Сам термин гентрификација изведен је из речи „gentry“ (господство), која се историјски односила на људе повишеног друштвеног статуса. У Уједињеном Краљевству, израз „landed gentry“ (земљопоседничко властелинство) првобитно је описивао земљопоседнике који су могли да живе од прихода од закупнине своје имовине. У садашњем контексту, гентрификацију је први пут популаризовала британска социологиња Рут Глас 1964. године, када је употребила тај израз да опише прилив људи средње класе у лондонска радничка насеља, а који је резултирао расељавањем бивших становника тих локалитета.
Бројни градови широм света пролазе кроз процес гентрификације, који може имати директан утицај на динамику тржишта станова. У већини великих градова, неки квартови који су раније били непожељни, претворили су се у живахне четврти са луксузним кондоминијумима и канцеларијама, новим кафићима и ресторанима, скупим излозима и разним изборима забаве који до тад нису били карактеристични за то подручје. Један од примера драстичне гентрификације код нас јесте пројекат Београд на води. На тој локацији, у кварту Савамала, која је све до скоро била карактеристична по сплету занатлијских радњи, гостионица и других сличних садржаја подизање вишеспратница пројекта Београд на води девастирало је и у потпуности трансформисало дотадашњу целину. Један од првих корака који је нарушио ту целину била је изградња железничке станице, као симбола модернизације, који је служио као најава будућег тока развијања.
Сведоци смо утицаја гентрификације и у другим деловима Београда. У градском насељу Карабурма по отварању истоименог тржног центра, цене стамбених јединица су постале знатно више, утичући на постојеће становништво.
Гентрификација је сложено друштвено питање са предностима и недостацима. Младе породице често гледају на ову појаву као прилику да купе некретнину по повољној цени у безбедној заједници са новом инфраструктуром и широким избором погодности и услуга. Са друге стране, локалнa општинa и Влада имају користи од прикупљања већих пореза на повећање вредности имовине и повећану економску активност. Међутим, првобитни становници насеља – породице, као и самци различите старости – често су расељени из заједнице којој су помогли у изградњи због повећања станарина и већих трошкова живота.
Гентрификација је постала контроверзна јер је, историјски гледано, дошла са значајном компонентом дискриминације против мањина, жена и деце, сиромашних и старијих особа. Иако може довести до преокрета у пропадању града, расељавање узроковано гентрификацијом може присилити претходне становнике у сиромашнија и релативно несигурна подручја, с ограниченим приступом приступачном становању, избору здраве хране и друштвеним активностима унутар заједнице. Заузврат, ово може изазвати повећање нивоа стреса и погоршање менталног здравља.
Узроци настанка гентрификације су многобројни:
Брз раст броја радних места у центру града и дуж његове периферије може подстаћи гентрификацију. Оштра динамика тржишта станова игра кључну улогу у изазивању гентрификације и може се разликовати од локације до локације. У таласу гентрификације 1980-их, на пример, ограничена понуда стамбеног простора била је карактеристика подручја залива Сан Франциско, а релативна доступност кућа била је проблем у Вашингтону. Погодности градског живота могу играти улогу јер су одређене демографске групе традиционално радије живеле у урбаним насељима због атракција попут културних објеката, мноштва привлачних ресторана и продавница, живог уличног живота и разноликости становништва. Присуство таквих карактеристика може помоћи урбанистима да идентификују која ће насеља бити склона гентрификацији. Политика јавног сектора игра важну улогу јер многи градови спроводе eкономско-политичке ревитализације, укључујући пореске олакшице, планове за јавно становање као и могућности за локални економски развој.
Oно што је општа карактеристика гентрификације је да са новим инвестицијама у градску целину корист има искључиво виши сталеж друштва добијањем модернизованих садржаја, док становништво са нижим приходима нужно се ставља у позицију расељавања, услед економског и социјалног маргинализовања.
Према истраживању са Универзитета у Колораду у Боулдеру, Универзитета у Питтсбургу и Универзитета Дуке на тему укупне добити у гентрификованим четвртима током одређеног временског периода добијени су занимљиви подаци да демографска група која је највећем проценту допринела том приходу били црнци са средњошколском дипломом. Та група је допринела 33 процента укупне добити, док су белци са факултетским образовањем имали удео од само 20 процената.
Дуготрајна замерка гентрификације је уништавање историјско-културног садржаја зарад модерног који није приуштив свим слојевима друштва. Управо ово је нешто што треба да се запитамо када видимо најаве нових инвестиција, јер можда баш та група коју ће то погодити бисмо могли бити ми.
