Насловна Живи свет Биљке Ginkgo biloba – живи фосил

Ginkgo biloba – живи фосил

496
0

Диносауруси, појавили су се пре око 250 милиона година, изумрли пре 66 милиона, иза њих је остало мноштво фосила, теорија и једно ледено доба. Међутим, ако вам кажемо да се пре, отрилике исти број година на Земљи појавила једна врста дрвета и да иста врста расте и данас широм света да ли би-сте нам поверовали? Звучи немогуће али истина је, упознајте гинка, древно дрво које пркоси времену.

Ginkgo biloba припада класи Ginkgopsida и једини је њен живи представник. Научници су га први пут уочили 1690. године у јапанским храмовима где се гаји као свето дрво још од давнина. Назив ginkgo у преводу значи „сребрна бресква“ како су локални јапански продавци називали његово јестиво семе сребрне боје.

Biloba означава дворежњевит облик листа који гинка чини омиљеним међу нама, студентима биолошких наука јер га, на испиту из систематике биљака, сигурно нећемо помешати са другом врстом дрвета. Карактеристична је и појава два типа изданака, дуги на којима се листови налазе појединачно и кратки где су груписани у „чуперак“ од 3 до 5 листова. 

Осим што је из доба диносауруса, гинко је и сам диносаурус биљног света јер може да достигне висину од чак 40 m са пречником стабла и до 3 m. Гинко припада разделу листопадних голосеменица, нема могућност стварања смоле и дводома је биљка што значи да дрво може бити женско или мушко. У стадијум зрелости улази прилично касно, почиње да образује полен и семе тек после 25-30 година, а до тада је немогуће рећи ког је „пола“. Сперматозоиди гинка покретљиви што је особина слична као код папрати и маховина. Најстарији представници који живе данас стари су око 4000 година.

Научници су дуго истраживали тајну његове дуговечности, а одговори су стигли тек скоро. Откривено је да дрво производи заштитне хемикалије које га хране у току болести или суше, а примећено је и то да при старењу не показује слабљење способности да се брани од стреса.

Пореклом из Кине и Јапана, гинко је реликт и ендемит ових области, али се узгаја у већини ботаничких башти широм света. Није реткост и да краси веће паркове у земљама Европе, Америке и Азије. Веома декоративни листови у јесен добијају златно жуту боју без трагова наранџасте или браон па дрвореди изгледају бајковито. Меснати део плода је јако непријатног мириса па се из тог разлога у парковима најчешће саде само мушка стабла. 

Извор: https://i.stack.imgur.com/

Није само анатомија гинка занимљива, још од давнина су позната изузетна лековита својства листова, садржаја коштице и корена. Из листова се добија гинков екстракт који је врло цењен и са низом лековитих својстава. Данас се најчешће користи као терапија у лечењу болести повезаних са церебралном, периферном и микро циркулацијом, у превенцији Алцхајмера, деменције или отежаног памћења. Дрво садржи велики проценат флавоноида, гликозида, гинколиде, билобалиде, етарска уља и танинску киселину. Лекови на бази гинка смањују могућност стварања тромба, стимулишу одбрамбени систем код алергијских или асматичних стања, помажу након инфаркта, а могу да имају позитивно дејство код оштећења вида. Ипак, коришћење ових лекова и препарата, иако су природног порекла, препоручују се само уз обавезну консултацију са лекаром или фармацеутом!

У Кини и Јапану семенке гинка се једу пржене као грицкалице и представљају прави специјалитет. Једна од најбољих и најскупљих врста вискија прави се баш од овог дрвета и по њему носи име „Гинко“.

Извор: www.homeofmalts.com

Ово дрво ће вам пружити узбудљив доживљај ако га опазите у парку јер су у његовом хладу одмарали и неки диносауруси. Ми смо се потрудили да након читања овог текста са лакоћом можете да препознате и упознате гинка.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име