Насловна Живи свет Гљиве Гљиве као мале тајне успешних производа

Гљиве као мале тајне успешних производа

924
0
Време читања: 5 минута

Окружени градском џунгулом, по одласку у природу остајемо одушевљени гљивама у њиховом природном окружењу, иако смо их можда већ велики број пута видели у природи. Најчешће све гљиве називамо печуркама, иако то није најтачније. Међутим, овај назив је укорењен у нашем говору. Царство гљива броји пуно врста најразличитијих карактеристика. Већина гљива које познајемо могу бити токсичне, међутим, постоји и одређени број који се може конзумирати и имати позитиван утицај на наш организам. Развојем нових трендова у прехрамбеној и фармацеутској индустрији, гљиве су постале саставни део производа које свакодневно конзумирамо. 

Једна од врста гљива које имају позитивне утицаје на људско тело, али и у превенцији малигних болести јесте посебна врста гљиве која претежно настањује азијски континент. Лингзи, Реиши, Ganoderma lingzhi, гљива бесмртности, храстова сјајница, све су имена за једну исту гљиву која има широку примену. Тренд функционалне хране (намирнице обогаћене хемијским једињењима која иначе нису присутна у производима) и производа са додатом вредношћу присутан је већ пар година. Због свог хемијског састава ова гљива се додаје многим производима. Материје које гљива поседује се не налазе у изворним производима, те се они оплемењују додавањем ње.

Историјски подаци показују да је храстова сјајница постоји већ скоро 2000 година. Од давнина су откривени њени позитивни утицаји на људско тело. Карактеристична је за азијско подневље на којем се први пут појавила. У последњих пар деценија све више се узгаја и у другим деловима света ради повећања количина. 

Где се све налази ова моћна гљива?

  • Ракије, вина и безалкохолна пива 

Рад студената Пољопривредног факултета резултирао је новим производом који има потенцијал да постане популаран не само на домаћем тржишту, већ и на светском. Дестилати јаких алкохолних пића нису претерано богати биолошки важним материјама које су битне за нас. Њихово оплемењивање врши се сазревањем у дрвеним бурадима. Међутим, напорним радом студенти су пронашли ефикаснији начин за то. Дошли су на идеју да екстракт храстове сјајнице додају у дестилате вина и ракија. Додавањем екстракта храстове сјајнице укус самог пића не мења се драстично. Иновативним решењем добијен је бољи производ него што је очекивано. На овај начин обезбеђена је већа доступност биолошки важних материја него обичним сазревањем у бурадима. Исти експеримент изведен је са још пар врста гљива, међутим, храстова сјајница дала је најбоље резултате. Ова алкохолна пића постају све популарнија код нас. Те се у понудама појединих ресторана могу наћи најразличитије врсте ракија и вина који су обогаћени јединственом врстом гљиве. Како је нашла своје место у композицији алкохолних пића, храстова сјајница пронашла је своје место и у производњи безалкохолног пива. Претпоставља се да би баш ово пиће могло да има највећи успех. 

  • Пецива и теста

Као неизоставан део наше исхране, али и оно што већина нас јако воли јесу најразличитије врсте пецива и теста. Полазна намирница за припрему пецива је квасац. Вероватно већини нас када се спомене квасац на памет падне неки микроорганизам који смо видели у уџбенику из биологије. Оно чега се вероватно не сетимо јесте да је квасац гљива. На латинском Saccharomyces cerevisiae, а много познатије име је пивски квасац. Наводи се као један од извора витамина, а храни даје специфичан укус који се назива умами. Назив за ову врсту укуса води порекло из Јапана и у директном преводу значи пријатан укус. Одговорно хемијско једињење за овај укус је Л – глутамат.

  • Фармацеутски препарати

Лекови су на неки начин природног порекла. Како различите врсте биљака и гљива обилују разноликим хемијским једињењима често су основе фармацеутских истраживања. Као једна од таквих, храстова сјајница је једна од гљива чији се ефекти на људско здрвље тренутно испитују. Испитују се изолована једињења из гљиве и њихова потенцијална примена. Поједини радови који су до сада објављени тичу се превенције рака помоћу ове гљиве, но пред овом идејом је дуг пут који тек предстоји, а ми се надамо да ће он имати срећан крај. Поједини истраживачи тврде како храстова сјаница има благотворно дејство на људски организам. Иноватори са територије наше земље креирали су мед са додатком ове гљиве који се користи као додатак исхрани, али се он, за сада не може користити као званична терапија.

  • Млечни производи

Један од најраспрострањенијих млечних производа који у себи садржи гљиву јесте кефир. Иако би већина нас на питање шта је то кефир одговорила само јогурт, ту постоји још један битан састојак – гљива. У кефиру се налази тибетанска гљива или кефир гљиваа. Она има специфичан изглед. Сачињена је од грудвица које формирају нешто што подсећа на мали карфиол. Пореклом је из Индије, а у Европу је први пут доноси универзитетски професор и то у Прага. Осим у кефиру, гљиве су главни састојак једног специфичног сира пореклом из Француске – Рокфор. Рокфор је врст плавог сира специфичног укуса. За његов укус одговоран је род гљива Penicillium, чији поједини чланови производе пеницилин, главни састојак неких врста антибиотика.  Он има дугу историју, а легенда каже да је он настао сасвим случајно. Пастир га је оставио у пећини док је чувао своје стадо и заборавио на њега. Када га је пронашао имао је изглед попут данашњих комада Рокфорд сира.

  • Кафа са гљивама

Да ли бисмо икада помислили да спојимо кафу и неку гљиву код куће? Вероватно не. Један гигант са Америчког тржишта пре пар година на тржиште је пласирао спој неспојивог – кафе и гљива. Иако на први поглед делује као чудан спој, ова кафа брзо је постала популарна међу Американцима и замена за оброк. Најчешће се продаје као мешавина кафе и праха храстове сјајнице у односу 50:50. Међутим, постоје и друге верзије у којима има дупло више кофеина. Сматра се да кафа са додатком праха храстове сјајнице смањује зависност од кофеина. Кафа са гљивама није нова идеја. Користила се у кинеској медицини и за време Другог светског рата у Финској, али је била коришћена друга врста гљиве. Иако ова гљива нема нежељених ефеката, приликом превелике конзумације производа обогаћених њоме може доћи до нежељених дејстава на дигестивни тракт.

Најразличитије ствари се могу наћи на полицама маркета, у понудама ресторана или пак у оквиру неког лека. Вероватно понекад нисмо свесни какве су и колико интересантне ствари које су присутне док их сами не истражимо.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име