Шта је то глобално загревање?
Под глобалним загревањем се сматра раст просечне температуре Земљине атмосфере и океана, као и пратеће климатске промене. Сматра се да је 20. век период када се температура повећала за чак 0,8 °C.
На шта мислимо када кажемо климатске промене?
Пре него што се интензивирао развој индустрије, климатским променама су сматране промене у клими које су изазване од стране различитих природних околности, међутим са појачаном индустријализацијом, под климатским променама се осим природних, сматрају и промене у клими које су настале као резултат човекове активности (издувни гасови аутомобила, издувни гасови из фабрика итд).
Климатске промене су изазване глобалним загревањем, тачније повећањем просечне температуре планете Земље. Порастом температуре наше планете, долази до промена у количини падавина, као и у нивоу мора, што у великој мери утиче на живи свет. Антропогени утицај је један од главних фактора за глобално загревање, па самим тим и за климатске промене. Човек утиче кроз повећање концентрације гасова стаклене баште (CO, CH4, N2O, SF6) тако што производи издувне гасове, сагоревање фосилних горива и крчење шума.
На које све начине се испољавају климатске промене?
Климатске промене носе многе негативне последице са собом, па су тако неке од њих: појава суша, појава већих и озбиљнијих поплава, шумски пожари великих размера, затим смањење снежног покривача и топљење леда, посебно на половима. Ове промене утичу негативно и на постојање и опстанак многих врста, како биљака, тако и животиња. Један од примера је велики бели или поларни медвед.
Велики бели или поларни медвед је највећи копнени месојед. Његов се живот одвија на Арктику. Он је прилагођен за живот на копну, у води, као и на леду. Поларни медвед се храни младим моржевима, фокама и китовима, али обзиром да је одличан предатор, не преза да поједе све што може да убије. Сматра се да је бели медвед једина животиња која човека сматра својим пленом.
Велики бели медвед је урожена врста?
Да. Ова врста медведа је изузетно погођена климатским променама. Са повећањем просечне температуре Земљине атмосфере и океана, долази до топљења ледених калота на половима, а као резултат тога смањује се могућност да медведи себи улове храну, зато што они лове искључиво са леда. Топљењем леда, медведи су принуђени да прелазе веће удаљености, пливајући, у потрази за местом за лов, а самим тим се троши велика количина енергије и долази до губитка килограма, хипотермије и повећаног ризика од смрти. Управо из овог разлога IUCN 2006. године проглашава белог медведа угроженом врстом, категорија рањивих врста.
У недостатку хране коју могу да ухвате са леда (нпр. фоке када излазе да дишу кроз шупљине у леду), медведи се често дају у потрагу за храном, како би преживели. У фебруару 2019. године забележен је случај на северу Русије, када је примећено у насељеном подручју, које броји неколико стотина становника, око 50 поларних медведа. Чак се десило неколико напада на човека, као и покушаја медведа да уђу у куће.
Као резултат оваквих дешавања, испитивањем ДНК поларног медведа, који је ухваћен у Канади, установљено је да постоји већ неколико генерација мешавине белог медведа и гризлија.
Када би човек био мало више еколошки освешћен и када би се трудио да знатно смањи емисију угљеника у ваздуху, можда би ова угрожена врста имала шансу да преживи оно што истраживања предвиђају, а то је изумирање ове врсте кроз 50 година.
