На простору планина Голије и Радочела установљен је Парк природе „Голија“ Уредбом Владе Србије из јула 2001. године који је сврстан у прву категорију заштите као природно добро од изузетног значаја, на 751.830 m2.
Голија је једна од најлепших и шумама најбогатијих планина у Србији. Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара. Ограничена је долином Ибра на истоку, Рашке и Људске реке на југу, Моравице на западу и средишњим делом реке Студенице на северу и северозападу и припада унутрашњој зони Динарског планинског система.
Рељеф је разуђен са плодним земљиштем, богатим и разноврсним биљним и животињским светом, изузетном очуваношћу изворних природних и културних вредности. Голија слободно може носити епитет ваздушне бање у којој се разликују три климатска појаса.
На Голији се налази извориште Моравице и Студенице. Поред река, на Голији су значајна и језера. Језеро на Округлици „Небеска суза“ настало је после једног земљотреса у Румунији 1974. године. Језеро испод Црепуљника, које је потпуно зарасло у тресавску вегетацију носи назив „Кошаниново језеро“. Име је добило по познатом ботаничару, академику Др Недељку Кошанину. Занимљив феномен везан је за ово језеро: када су кишни дани ниво воде у језеру опада, а када је сунчано време језеро надолази. Иначе, језеро је готово потпуно зарасло у траву и тресавску вегетацију. За Тичар језеро везује се и научни рад Др Недељка Кошанина и Радована Ршумовића. Даjићко језеро је тресетиште које се полако претвара у бару.
Обрасла је буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићени су. Шуме су богате шумским воћем (боровница, јагода, малина, купина, рибизла и огрозд).
До сада је на Голији забележена 1 091 врста живог света. На Голији се могу срести и вукови, лисице, дивље свиње, медведи, јазавци, јелени и зечеви. Голија са планином Таром представља рефугијум терцијарне флоре у Србији и значајна је као центар генетске, специјске и екосистемске разноврсности на Балкану и у Европи.
У подножју Голије налазе се остаци српске средњовековне државе: престоница Рас, градови Маглич и Брвеник, манастири Сопоћани, Ђурђеви Ступови и Студеница. Манастир Студеница је једна од највреднијих грађевина у стваралаштву српског народа и једно од најзначајнијих средишта средњовековних збивања. Од 1986. године налази се на листи УНЕСКО-а као објекат светске културне и природне баштине.
У границама парка природе Голија до сада су заштићени:
- Строги природни резерват Јанков камен;
- Строги природни резерват изнад љутих ливада;
- Природни простор око непокретног културног добра манастира Студеница и
- Споменик природе Стабло Зеленике у порти манастира Студеница.
Сачувајмо заједно природне лепоте и ресурсе наше Србије!