Извињавам се на самом почетку ако сам некога погрешно навео да помисли да ће се текст бавити нилским коњима. Не, данас нећу писати о овој дивној афричкој животињи, али она, као интегрални део онога о чему хоће бити речи, јесте на неки начин везана за тему.
Данас говоримо о биодиверзитету… или тачније о претњама по опстанак истог.
У данашње време, живи свет сусреће се са огромним бројем претњи. Од свих могућих проблема који се јављају, можемо издвојити пет највећих, које многи светски биолози и заговорници заштите животне средине памте користећи пригодан акроним H.I.P.P.O.:
- Habitat Loss (Губитак станишта),
- Invasive Species (Инвазивне врсте),
- Pollution (Загађење),
- Population Growth (Пребрзи раст људске популације) и
- Overconsumption (Прекомерна потрошња природних добара).
H – Habitat Loss (Губитак станишта)
Губитак станишта и даље представља један од највећих светских еколошких проблема. Шуме, као најкомплекснији екосистеми, представљају дом за највише врста живих бића на планети. Међутим, проблем дефорестације, односно неконтролисане сече шума како би се створило пољопривредно земљиште, још увек је у пуном јеку. Процењује се да се сваке године површина светских тропских шума смањи за 1%, што заузврат има велики негативан утицај на биодиверзитет. Осим шума, сваке године све је мање мочварних и барских подручја, језера, коралних гребена итд.
I – Invasive Species (Инвазивне врсте)
Добро је позната прича о двадесет и четири зеца који су 1859. године зарад лова интродуковани на аустралијски континент. Та двадесет и четири зеца директни су преци више од шест стотина милиона зечева који данас, век и по касније, насељавају аустралијску дивљину. Због мањка природних непријатеља, зечеви су преузели станишта и ресурсе многих нативних врста и довели их до руба егзистенције. Сличних примера има и у нашој близини, па је тако пре стотињак година на хрватско острво Мљет интродукован индијски мунгос како би смањио популацију аутохтоних змија отровница. Данас се на Мљету више не може пронаћи ни једна змија, али такође ни жабе, ситни глодари, гуштери… Мунгос је опустошио читаво острво.
P – Pollution (Загађење)
О проблему загађења већ је толико тога речено да и птице на гранама знају много (фигуративно, али и буквално). Нафтне мрље у морима, сумпорни оксиди у ваздуху, тешки метали и пестициди у земљишту… много је примера како човек преко загађивања животне средине угрожава биодиверзитет.
Једна од занимљивијих прича јесте она о чувеном инсектициду DDT. Овај пестицид, средином двадесетог века рекламиран је као чудотворни „лек“ за најезде маларичних комараца и других штетних инсеката. То је заиста и био, али тада нико није знао колико ће штете ово тешко разградиво органско једињење правити у будућности. Због енормне употребе, концентрација DDT у животној средини постала је огромна, а због своје перзистентности опстала је до данашњег дана. Данас је употреба DDT строго забрањена у целом свету, али се, захваљујући биоакумулацији, његови трагови могу пронаћи у организмима широм света.
P – Population Growth (Пребрзи раст људске популације)
Пребрзи раст људске популације данас представља можда и највећи проблем у заштити биодиверзитета, али и читаве животне средине. Тренутно Земљу насељава око седам милијарди људи, док је пре два века људска популација бројала мање од једне милијарде. Оно што забрињава јесте да брзина овог раста не опада, већ расте. Ово значи да ће у будућности бити потребно још више природних ресурса, још више простора, још више хране и воде за људе што ће направити додатан притисак на остале становнике планете.
O – Overconsumption (Прекомерна потрошња природних добара)
Прекомерна потрошња природних добара можда и није добар превод са моје стране, будући да ова тачка обухвата ствари попут претераног изловљавања животиња и претераног коришћења биљних добара. У данашње време, људске потребе изискују производе биљног и животињског порекла који неће нужно имати сврху у исхрани, тако да имамо потребу за слоновачом, роговима носорога, уљем китова, али и разним другим животињским трофејима. Због оваквих ствари, лов је постао претеран и појављује се све више примера где су ловокрадице успеле да доведу опстанак читаве врсте у питање. Најпознатији пример јесте северни бели носорог, чији је последњи мужјак пре своје трагичне смрти 2018. године био под сталном оружаном заштитом од ловокрадица.
Можда на српском језику акроним H.I.P.P.O. и нема баш смислено значење, ипак сматрам да се неко добро досетио када га је смишљао. Управо због њега, често се сетим нилског коња и проблема са којима се он, али и други становници планете суочавају у данашње време.
