Насловна Свет око нас Животна средина Ход по ивици (2/4) – Глифосат, прах из пакла?

Ход по ивици (2/4) – Глифосат, прах из пакла?

4316
1
Време читања: 5 минута

Имам оквирне одговоре и могућа убеђења и различите степене несигурности о разним стварима, али нисам апсолутно сигуран ни у шта и знам да постоји много ствари о којима не знам баш ништа

Ричард фајнман

У претходном тексту причали смо о једној од најконтроверзнијих тема данашњице, о сигурности генетички модификованих организама и њиховом утицају на животну средину. Данас настављамо ход по климавој ивици проучавајући пестицид чије име слушамо све чешће из дана у дан.

Глифосат – отров, изазивач рака, прах из пакла!

Познати хербицид глифосат, први пут синтетисан је 1950. године, а у комерцијалну производњу пуштен 1974. године. Од тада па до данас, глифосат је постао убедљиво најзаступљенији пестицид на свету (Benbrook, 2016). Ипак, и поред велике популарности, у жижу јавности доспео је тек након извештаја Међународне агенције за истраживање рака (IARC) из 2015. којим је глифосат класификован као могућа канцерогена супстанца са ограниченим доказима да може изазвати не-Хоџкинов лимфом (IARC, 2015). Мало је рећи да је вест уздрмала цео свет. Већ 2016. године извештај заједничке комисије Светске здравствене организације (WHO) и Организације УН за храну и пољопривреду (FAO) мало је смирио страсти закључком да унос глифосата од 1 милиграма по килограму телесне масе дневно, не изазива последице по људско здравље (FAO/WHO, 2016). Још једно истраживање на узорку од 54.251 апликатора хербицида, од којих 44.932 (82,8%) користи глифосат показало је да не постоји инциденца појаве солидних тумора, као ни лимфоидних малигнитета везаних за употребу глифосата (Andreotti et al., 2018). Прича се даље прилично исполитизовала што је створило две екстремне струје гласноговорника: једних који тврде да ће глифосат отприлике означити крај света, и других који би га мешали у колаче… Ствар је компликованија и од једног и од другог екстремног става.

Прво питање је: Да ли је глифосат заиста опасан по здравље човека? Листа жестоких противника глифосата и њихових текстова којима се шири паника прилично је дугачка. Ови аутори често иду толико далеко да без научне потпоре и користећи се терминолошким забунама повезују глифосат са болестима попут канцера, дијабетеса, различитих облика неуропатија, астме, остеопорозе, неплодности, дефеката новорођенчади итд. Међутим, овакве наводе наука врло лако демантује. Не, глифосат као активна супстанца не представља опасност по здравље човека (Mesnage & Antoniou, 2017). Будући да се глифосат у највећој мери користи приликом производње хране за домаће животиње, поставља се и друго питање: Како глифосат утиче на здравље животиња? Европски ауторитет за безбедност хране (EFSA) каже, ако се приликом употребе пестицида поштује члан 12. Регулативе Европског Савета бр. 396/2005, глифосат неће имати већих утицаја на здравље животиња, ако их уопште и буде (EFSA, 2018).

Употреба пестицида приликом узгајања зелене салате

Ова прича, међутим, има и другу страну медаље… рекох да је истина компликованија. Да, чини се да је тачно да глифосат није канцероген, нити је изазивач других тешких болести код човека и животиња, али глифосат сам по себи није ни нарочито јак хербицид! Токсиколошки тестови показали су да биљке третиране активном супстанцом глифосат показују прве знакове некрозе ткива тек након пет дана! Како сад то, глифосат је познат као немилосрдни убица корова? Глифосат као активна супстанца представља основу за различите формулације пестицида које садрже друге, често токсичније коформуланте од самог глифосата. Нарочито су занимљиви коформуланти из групе POEA (полиоксиетилен амин), који показују вишеструко вишу токсичност од токсичности саме активне супстанце (Defarge, de Vendomois & Seralini, 2018). Пестициди са POEA групом коформуланата доводe се у везу са дисрупцијом ендокриног система, имуносупресијом, као и типовима генских мутација (Zhang, Rana, Shaffer, Taioli & Sheppard, 2019). Такође, због способности глифосата да формира хелатне комплексе, у неколико формулација пестицида са глифосатном основом могу се пронаћи тешки метали (арсен, кобалт, хром, никл и олово) у концентрацијама од 5 до чак 62 пута вишим од дозвољених европским и америчким прописима (Defarge, de Vendomois & Seralini, 2018).

Узимајући у обзир свеукупну ситуацију, почевши од 2016. године многе земље одлучиле су да ограниче, а у појединим случајевима и забране употребу глифосата са POEA групом коформуланата. Такође, инсистира се на додатним токсиколошким испитивањима којима би биле обухваћене све формулације пестицида са глифосатном основом. Захтева се на процени свих комерцијализованих формулација у обухвату који није био предвиђен претходним испитивањима које је EFSA спровела 2016. године (Vandenberg et al., 2017) као и потпуној транспарентности и доступности података о саставу коформуланата пестицида (Mesnage, Benbrook & Antoniou, 2019).

Смемо ли доносити икакве закључке након свега? Треба ли се плашити глифосата приликом конзумације производа? Паа… рекао бих не, не баш. Иако се резултати истраживања често разликују, важно је нагласити да су она рађена углавном на апликаторима пестицида, тј. особама које долазе у контакт са повишеним концентрацијама, и да чак и код њих постоје тек ограничени докази о штетности глифосата. Резидуе пестицида у самим производима, јављају се у доста нижим концентрацијама него што је максимално дозвољена за унос, тако да би храна коју једемо требало бити релативно безбедна. Што се животне средине тиче, ситуација је опет компликована, јер нормално је да пестицид не може донети ништа добро нециљаним организмима, тако да би било добро да се избегне употреба, ако је могуће. Међутим, будући да су средства за заштиту биља у данашње време итекако нужност, и да се пестициди са POEA групом коформуланата полако скидају са полица, глифосат заправо може представљати и најмање штетно решење. Предност глифосата је свакако чињеница да му је време полураспада (време потребно да се концентрација преполови) релативно кратко и да се разграђује скроз до основних, нетоксичних елемената. Укратко (ауторово лично мишљење): Не, глифосат неће уништити цео свет, али дефинитивно немојте да га мешате у колаче!

На пола пута смо преко наше климаве ивице. Зашто не направите предах и послушате песму која, осим наслова, нема никакве везе са текстом 🙂

Станите мало! Ако ГМО нису баш толико лоши као што смо мислили и сигурни су за конзумацију, па нас чак ни „прскано“ неће убити… Да ли то онда значи да је органска пољопривреда само једна обична превара? У трећем наставку „Хода по ивици“ причамо о органској пољопривреди.

Литература:

Andreotti, G., Koutros, S., Hofmann, J. N., Sandler, D. P., Lubin, J. H., Lynch, C. F., Freeman, L. E. B. (2018). Glyphosate use and cancer incidence in the agricultural health study. Jnci-Journal of the National Cancer Institute, 110(5), 509-516.

Benbrook, C. M. (2016). Trends in glyphosate herbicide use in the united states and globally. Environmental Sciences Europe, 28, UNSP 3.

Defarge, N., de Vendomois, J. S., & Seralini, G. E. (2018). Toxicity of formulants and heavy metals in glyphosate-based herbicides and other pesticides. Toxicology Reports, 5, 156-163.

EFSA. (2018). Evaluation of the impact of glyphosate and its residues in feed on animal health. Efsa Journal, 16(5), 5283.

FAO, WHO, (2016). Report of the Joint Committee on Pesticide Residues, WHO/FAO

Foucart, S., & Horel, S. (2018). Food safety : Risk of glyphosate flagged. Nature, 555(7697), 443-443.

IARC, (2015). Press release: IARC Monographs Volume 112: evaluation of five organophosphate insecticides and herbicides. International Agency for Research on Cancer, World Health Organization.

Luoping Zhang, Iemaan Rana, Rachel M. Shaffer, Emanuela Taioli, Lianne Sheppard (2019). Exposure to glyphosate-based herbicides and risk for non-Hodgkin lymphoma: A meta-analysis and supporting evidence, Mutation Research/Reviews in Mutation Research 781, 186-206,

Mesnage, R., & Antoniou, M. N. (2017). Facts and fallacies in the debate on glyphosate toxicity. Frontiers in Public Health, 5, UNSP 316.

Mesnage, R., Benbrook, C., & Antoniou, M. N. (2019). Insight into the confusion over surfactant co-formulants in glyphosate-based herbicides. Food and Chemical Toxicology, 128, 137-145.

Vandenberg, L. N., Blumberg, B., Antoniou, M. N., Benbrook, C. M., Carroll, L., Colborn, T., Myers, J. P. (2017). Is it time to reassess current safety standards for glyphosate-based herbicides? Journal of Epidemiology and Community Health, 71(6), 613-618.

1 КОМЕНТАР

  1. Znaci da ne brinem sto komsika 4-5 puta godisnje, na 10-20 metra od moje kuce i baste, prska glifosatom travu uz put i njeno dvoriste? Naravno ona to radi bez maske i rukavica, tu joj trcka i unuce? I nije ona jedina

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име