Насловна Живи свет Животиње Где се сусрећу живот шакала и човека

Где се сусрећу живот шакала и човека

606
0
Време читања: 5 минута

Као деца, били смо склони да замишљамо своје будуће, успешне каријере у окружењу које нам је интересантно и за које сматрамо да је важно за човечанство. Понекад се та замисао, као једна ситна бљештава искра, постави далеко испред тачке где стојимо. Међутим, бљештавост искре у овој причи није само одредница за даљину, већ и инспирација за изградњу пута до ње, до остварења снова. Наш данашњи саговорник, Илија Пантелић, откриће нам како је он постао инспирисан природом и како је константним трудом и радом доспео до докторских студија где има прилику да својим залагањем успостави склад између човека и природе.

За почетак, представите се нашим читаоцима. Реците нам одакле долазите, шта студирате и чиме се бавите?

Пре свега, поздрав за ваше читаоце. Долазим из Ваљева. Тренутно сам запослен као истраживач приправник на Биолошком факултету у Београду, где сам завршио основне и мастер студије. Сада сам на докторским студијама, смер екологија животиња и биогеографија. Поред тога, радим у Истраживачкој станици Петница као руководилац семинара Биологија. 

Зашто сте одабрали биологију, а касније и шакале?

Први научни корак ка биологији направио сам са 10 година када сам постао члан подмлатка Друштва истраживача „Владимир Мандић – Манда“ из Ваљева. Ту сам имао прилику да учествујем у акцијама Друштва и први пут се сусрео са занимљивим проучавањем природе кроз сакупљање јестивих и лековитих биљака и гљива. Касније, у току средњошколских дана, био сам члан, а потом и вођа групе „Исхранa у природи“. Паралелно са тим, похађао сам семинар биологије у Истраживачкој станици Петница. Већ од првог семинара било ми је јасно да је биологија мој пут. Своја интересовања сам даље усавршавао на факултету и кроз активности Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“. 

Моја примарна интересовања леже у конзервационој биологији. Занима ме како најефикасније и најефективније можемо успоставити баланс између потреба човека и потреба природе. Део тога је интересовање за крупне карниворе који могу бити најзначајнији учесници екосистема, тaкозване keystone врсте. Други елемент мог интересовања су врсте које обитавају у близини људске делатности. Шакал је добар пресек тих интересовања – у исто време представља врсту која интензивно кообитава са људима, а притом је вршни предатор у екосистемима где нема вукова. Може да има неке елементе keystone врсте иако то иначе није. Животи шакала и људи се преплићу, и ове две врсте, директно и индиректно, умногоме утичу једна на другу. 

Шта конкретно радите када изучавате шакале?

Тип истраживања којим се бавим подразумева обележавање шакала GPS/GSM огрлицама, што нам омогућава да пратимо њихова кретања. На основу тога можемо да установимо динамику кретања животиње – дневну, ноћну, сезонску, затим величину ареала, искоришћавање ресурса итд. 

GPS/GSM огрлица

Опишите нам како се обележавају и прате шакали.

На подручје на којем знамо да се налазе шакали постављамо мамац и замке. На замкама се налазе одашиљачи који шаљу сигнал на наше мобилне телефоне када је животиња ухваћенa. Неопходно је да што пре стигнемо до места активације замке, макар то било усред ноћи, како се животиња не би повредила или смрзла. Након тога, ухваћеног шакала успављујемо, одређујемо старост и пол и меримо дужину и тежину тела. Податке бележимо, постављамо огрлицу и враћамо шакала назад у његово природно станиште. Огрлице су дизајниране тако да ни на који начин не угрожавају шакале. 

Где проналазите шакале у Србији и колико сте их обележили до сад?

Тренутно се наша истраживања фокусирају на територију Београда, конкретно на насеља у околини Сурчина. Ово подручје је занимљиво јер се на њему спроводи интензивна пољопривреда у близини насељених места. Обележили смо 9 шакала на овој територији.

Кретање 4 шакала између насеља Прогар – Бољевци – Јаково (Општина Сурчин)

Како бисте описали однос између човека и шакала?

Присуство шакала у близини људи је условљено првенствено изловљавањем вукова од стране човека, изменама станишта и ширењем пољопривредних површина. Пошто шакал није избирљив у исхрани, оно што га привлачи ка човеку је отпад, а нарочито му је примамљив кланични отпад поред домаћинског. Зато није изненађујуће што проналазимо шакале у близини насеља. Из тог контакта произилазе два проблема. Први је што шакал може бити преносилац великог броја паразита и обољења, како људи тако и домаћих животиња. Други проблем је учестала материјална штета коју шакал наноси домаћинствима уколико лови домаће животиње. Са друге стране, шакал има значајну улогу у отклањању животињског отпада и излову глодара (штеточина за човека) из агроекосистема. Према истраживањима Биолошког факултета у Београду, процењено је да шакал у Србији уклони годишње више од 3700 тона животињског отпада и 13,2 милиона глодара из аргоекосистема. Зато су они значајни, а ово је укратко пресек доброг и лошег у односу човека и шакала.

Кретање шакала Банета у насељу Ашања (Општина Пећинци)

Уколико сретнемо шакала, на који начин би требало да одреагујемо?

Мало је вероватно да ћете их срести осим ако их баш не тражите. Шакал се креће ноћу зато што тражи храну када је смањена људска активност. У току дана се одмара у свом склоништу, углавном у каналима или живицама око пољопривредних површина, али ако се баш деси да угледате шакала у близини, он ће се вероватно уплашити вас и побећи ће. 

Опишите нам једно необично кретање шакала.

С обзиром на то да је до сада забележен мали број података о кретању шакала, свако је необично на свој начин. Издвојио бих једно кретање шакала Које. Он се кретао од Сурчина преко Смедерева и даље ка истоку скоро до границе са Румунијом, при чему је два пута препливао Велику Мораву. Прешао је око 500 км. Још један занимљив налаз сам забележио при изради мастер рада са шакалом Банетом чија је величина ареала тада била 77,15 км2, што је потенцијално један од највећих ареала до сада забележених за ову врсту у свету, с тим што је битно напоменути да су ова истраживања тек у развоју и са сваким новим истраживањем откривају се и нови рекорди.

Кретање шакала Које

Каква су Ваша очекивања о будућности односа шакала и човека?

Главни проблеми које имамо са шакалима тренутно, а потенцијално и у будућности, су засновани на пренамножавању популације шакала. Ово је, као што сам навео, условљено изворима хране у виду кланичног отпада које човек обезбеђује. Ако се у будућности буде боље управљало отпадом, онда ће и шакал моћи да заузме стабилнију улогу у екосистему која није у конфликту са човеком. На крају дана, све зависи од наших одлука као друштва.

Илија, хвала Вам што сте одговорили на моја питања. Не сумњам да ће ваше речи, рад и залагање бити интересантни нашим читаоцима. Старији ће научити нешто ново, а млађи ће бити надахнути ка остварењу својих жеља и каријера. Надамо се да ће сви заједно бити део решења који успоставља равнотежу између потреба човека и потреба природе. 

Свако ко жели финансијски да помогне истраживању о шакалима и на тај начин помогне Илији, шакалима и својој околини, може то учинити путем сајта gofundme.com 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име