Насловна Активизам и едукација Истраживање: Како грађани виде проблем загађеног ваздуха у Србији?

Истраживање: Како грађани виде проблем загађеног ваздуха у Србији?

249
0

Аутор истраживања о ставовима грађана Србије када је у питању квалитет ваздуха је Ненад Спасојевић докторанд Факултета политичких наука.

Без великих изненађења, сходно чињеници да је грејна сезона у току, медијски наслови у Србији су у претходном периоду били препуни тема загађеног ваздуха. Међутим, и поред пандемије ковида-19, црне бројке концентрација PM, CO2, NO2 и других полутаната нису биле ништа блаже, напротив, поново су бележиле рекорде.

Но, иако се често каже како је статистика кварљива категорија, подаци о концентрацијама појединих штетних и канцерогених материја у ваздуху неминовно Србију сврставају у сам негативни врх европских, али и светских земаља у овом погледу. Сходно томе, док се надлежни органи праве немоћни када треба решавати проблем лошег ваздуха који њихови грађани свакодневно удишу, и због тога некад и оболевају и страдају, моја идеја је била да од тих истих грађана сазнам њихове ставове о овом проблему.

У склопу свог мастер рада реализовао сам истраживање јавног мњења, тежећи да добијем одговоре од грађана из свих крајева Србије, узимајући у обзир чињеницу да је проблем овог истраживања националан. Истраживање је реализовано од 1. до 13. августа 2020. године, односно два месеца пред почетак грејне сезоне у Србији када су концентрације загађења далеко највеће, чега смо сведоци и ове зиме.

Како се грађани информишу о загађењу?

Чест проблем информисања о овој теми био је међу првим питањима у истраживању, а грађани су истакли да су им медији – 31,7% и друштвене мреже – 28,9% међу примарним изворима. И док стандардни медији често занемарују ову тему, друштвене мреже као много виралнији медији у спрези са дељењем садржаја са појединих апликација добијају све већи примат.

Такође, апликације (AirVisual и AirCare), које прати 14,2% испитаника, показују тренд раста популарности код грађана, док је сајт Агенције за заштиту животне средине далеко мање посећен.

Одакле се грађани информишу у квалитету ваздуха

Загађење ваздуха као проблем се не може сакрити и грађани сматрају да је ваздух не само загађен, него му и по питању квалитета дају веома негативне оцене. Наиме, огромна већина од чак 84,5% њих сматра да је ваздух у целокупној Србији загађен или прекомерно загађен.

Сивило неба над Србијом на правцу овог процента показује и чињеница да 86,5% грађана истиче да је у местима њиховог становања ваздух такође загађен.

Ставови испитаника о степену загађености ваздуха у Србији

Зато не требају ни да зачуде веома лоше оцене које грађани дају у погледу квалитета ваздуха на скали од 1 до 5. Доминирају оцене 1, 2 и 3, док је просечна оцена испод просека за ову скалу и износи веома лоших 2,37.

Овакви ставови показују да грађани у Србији и те како увиђају проблем са квалитетом ваздуха који удишу, те га, пошто се често може видети и осетити, са разлогом оцењују као изразито лош.

Како грађани виде квалитет ваздуха у месту становања

Како грађани оцењују рад надлежних органа?

Једно од главних питања је где су и шта раде надлежне институције које су свакако међу најодговорнијима што тренутно стање није боље. У складу са зимским сном у који су очито упали, органи попут Агенције за заштиту животне средине, ресорна министарства, као и надлежни на локалу нису од стране грађана добили позитивне оцене за свој рад.

Када је у питању транспарентност у извештавању о квалитету ваздуха, огромних 84,8% грађана сматра да одговорни не раде свој посао на адекватан начин. Ништа боље не стоје и када је у питању решавања проблема загађења ваздуха, јер 72,9% грађана сматра да надлежни органи не раде довољно. Још 21,9% испитаника сматра да надлежни раде свој посао, али да поред тога ипак нема видљивих резултата њиховог рада с обзиром на то да је проблем и даље у великој мери присутан.

Према овим ставовима, надлежни органи имају пуне руке посла, а биће им потребно много рада како би негативну слику о себи поправили у јавности.

Ставови грађана о односу надлежних органа према питању квалитета ваздуха

Утицај на здравље

Грађани су временом вероватно повезивањем различитих извора сазнања дошли до закључка колико је негативно деловање које загађење има по њихово здравље. Тако у прилог томе став ¾ испитаника је да аерозагађење у великој мери утиче на здравље грађана.

С друге стране, када су конкретни здравствени проблеми у питању, међу најчешћима грађани су истакли: проблеме са дисањем и са њима повезане астму и бронхитис, кардиоваскуларне проблеме и друго.

Здравствене последице које су испитаници повезали са квалитетом ваздуха

Ако овај проблем повежемо са актуелном пандемијом вируса ковид-19, свакако да су грађани са респираторним и кардиоваскуларним обољењима међу најугроженијима, те су у многим научним радовима у претходној години приказани подаци који повезују загађен ваздух са већим ризиком од смрти услед ковида-19.

Које изворе загађења грађани Србије истичу као најважније?

Као највеће загађиваче ваздуха грађани у Србији у највећој мери са 30,6%, истичу да су то фабричка постројења. Што се тиче осталих извора, међу водеће сврставају саобраћај, термоелектране, али и индивидуална ложишта, међутим свега 14,6% њих види тај извор као најзначајнији. Иако су индивидуална ложишта, према подацима Агенције за заштиту животне средине, свакако највећи извор загађења, не треба да нас зачуди овакав редослед највећих загађивача у одговорима грађана.

Које изворе загађења грађани виде као најважније

Наиме, велика ложишта у виду фабричких постројења и термоелекрана деценијама загађују ваздух у Србији и грађани су створили слику о њима која је исказана и у овим одговорима. Оно што је неминовност, јесте да проблем са индивидуалним ложиштима и термоелектранама представља веома велики изазов за државу сходно емисијама. Самим тим ће и процес решавања овог проблема захтевати много улагања, али и времена док се ти проблеми не реше.

Како је грејна сезона период када је загађење најизраженије, занимљиво је истаћи податке и о начину на који грађани Србије загревају своје домове. Два енергента, дрва и угаљ, која у највећој мери загађују ваздух канцерогеним PM честицама, истовремено су и најзаступљенија у нашој држави, па се тако 41,8% испитаника греје користећи ова горива. Одмах за њима је централно грејање на које се греје 28% испитаника, док су остали енергенти очито за грађане у Србији скупи, а самим тим су и далеко мање заступљени.

Висок проценат корисника дрвета и угља показује зашто су индивидуална ложишта у Србији највећи емитери честичног загађења, док су уједно алтернативна, далеко прихватљивија горива недовољно заступљена.

Које енергенте грађани користе за грејање својих домова

Активизам грађана

Питање активизма у решавању овог проблема донело је врло занимљиве одговоре. Протестима, јавном заговарању или индивидуалним мерењима било би спремно да се прикључи 30,8% грађана, док нешто мање од ¼ њих сигурно не би учествовало. Већина од 44,9% грађана је неопредељена, а та неопредељеност се може огледати у размишљањима да у Србији тешко може доћи до било каквих промена и да тај процес често предуго траје.

Свакако да овај проценат представља велики људски капитал, који може у наредном периоду довести до позитивних промена када је овај или било који други еколошки проблем у питању.

Шта грађани виде као могућа решења овог проблема?

Грађани су препознали проблем загађеног ваздуха, али је избор предлога његовог решавања донекле изненадио. Наиме, они су у великој мери истакли одговоре који се базирају на окретању већој енергетској ефикасности. Тако грађани највише истичу сад такорећи стандардну флоскулу – неопходност већег улагања у уградњу филтера, а одмах затим и неопходност појачавања мера енергетске ефикасности и бржи прелазак на ОИЕ.

С обзиром на то да су дрва и угаљ енергенти које грађани најчешће користе за загревање, похвални су и следећи подаци: Грађани подржавају и прелазак на алтернативне енергенте, а као треће истичу потребу за омогућавањем већег и повољнијег коришћења еколошких горива, али и омогућавање већих субвенција у производњу енергије из ОИЕ.

Шта грађани предлажу као решење за загађеност ваздуха

Када сагледамо резултате, примећујемо да грађани увиђају да је ваздух загађен, да штети њиховом здрављу, али и да такође имају предлоге како да се ситуација поправи. Међутим, очито да ће још дуго ветар изнова дувати и носити загађење ако се надлежни органи у међувремену не покрену, а грађани не наставе да им и даље скрећу пажњу на проблем, у противном загађење ће и даље живети са нама.

Извор: Клима101

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име