Насловна Живи свет Зашто нама смета изумирање врста?

Зашто нама смета изумирање врста?

410
0

Као што смо већ помињали, многи научници говоре да је живи свет на Земљи тренутно на почетку шестог масовног изумирања. Оно што њих највише занима, а требало би и нас, јесте како ће изумирање одређених врста утицати на способност свих осталих да се прилагоде насталим променама. 

Да би одговорили на ово питање научници са Универзитета у Цириху су извели теренски експеримент у Калифорнији. Пратили су врсту муве (Iteomyia salicisverruca) која леже јаја у галама на листовима врбе. Гале су абнормални израштаји у спољашњим ткивима биљака слични доброћудним туморима код животиња. За њихово формирање могу бити одговорни различити вируси, бактерије, гљивице, али и друге паразитске биљке или животиње (нпр. инсекти). Инсекти изазивају формирање гала механичком иритацијом и/или стимулацијом биљног ткива услед полагања јаја. Када се гала формира, ларва инсекта се развија унутар ње и напушта је тек када је период развића потпуно завршен. Свака врста инсекта полаже јаја у галама одређене врсте биљке. Штета коју биљка претрпи није озбиљна и више представља естетски проблем.

Лево: одрасла мушица врсте Iteomyia salicisverruca која полаже јаја у ткиво биљке; десно: зуболика гала у којој се развија ларва Iteomyia salicisverruca.
Извор: media.uzh.ch

Природни непријатељи Iteomyia salicisverruca су неколико врста паразитоидних оса. У питању су врсте чије се ларве развијају унутар тела мушице и једу је изнутра. Ако вас нешто више занима о оваквом односу исхране у природи можете прочитати наш текст Паразитоиди – као из научне фантастике.

Паразитоидне осе лежу своја јаја у тело ларве која се развија унутар гале (да, звучи баш компликовано, живот пише сценарије боље од шпанских серија). Неке осе лежу јаја у ларву мушице пре него што се гала око ње формира, док друге пробијају саму галу да би доспеле до мушице. 

Експеримент је за циљ имао да утврди шта ће се десити ако се елиминишу оне паразитоидне осе које јаја лежу касније кроз ткиво гале. Елиминација је извршена прекривањем листова са већ формираним галама специјалним мрежицама.

Прегледањем преко 600 гала научници су утврђивали колико ларви је преживело. Притом су пратили три битне карактеристике:

  1. Величину гала
  2. Број ларви унутар гале
  3. Преференцију одрасле мушице да полаже јаја на јединке врбе са одређеним генотипом (одређеном наследном основом).

У нормалним условима постоји више различитих комбинација три наведена фактора које омогућавају ларвама мушица да преживе. Међутим, када су у овом експерименту елиминисане неке врсте предатора, само једна комбинација је односила победу.  

„Ово нам говори да изумирање природних непријатеља усмерава еволуцију мушице ка само једном оптималном решењу“, изјавио је аутор студије Мет Барбур (Matt Barbour). 

Можда на први поглед не звучи тако, али оваква ситуација је веома лоша јер се на тај начин губи природна различитост која нам омогућава да се у измењеним условима барем неке јединке прилагоде и преживе. Када смо сви исти значи да ћемо сви исто реаговати на захтеве животне средине. 

Дакле, присуство више предатора заправо помаже плену да се прилагоди неизвесној будућности.

Сличан феномен уочен је и у тропским шумама које представљају саму срж биодиверзитета. Питање које се логично наметнуло јесте како се таква разноврсност одржава? Како то да неколико доминантних врста дрвећа није преузело читаве шуме као што је случај са шумама у умереним пределима (па, само погледајте наше букове шуме)?

Букова шума

Један од разлога су опет непријатељи! Природни непријатељи дрвећа који живе у околном земљишту су пре свега гљивице и зглавкари који убијају семена баш те врсте биљке у њеној непосредној близини. У овом случају преживеће само она семена која се пренесу на веће удаљености где нема тих истих непријатеља. То им омогућавају пре свега птице и неки сисари.

На овај начин нема груписања исте врсте него је заступљеност свих врста прилично равномерна. Много врста на истом месту, а мало јединки једне врсте. Замислите то као неку омладинску размену у иностранству где сте окупили по двоје људи из 20 различитих земаља ☺

Због тога је неопходно очувати птице и сисаре без којих семена не би могла да се пренесу на веће удаљености и преживе.

Извори: 

Predators help prey adapt to an uncertain future
Trees’ ‘enemies’ help tropical forests maintain their biodiversity

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име