NaslovnaŽivi svetZašto nama smeta izumiranje vrsta?

Zašto nama smeta izumiranje vrsta?

349
0

Kao što smo već pominjali, mnogi naučnici govore da je živi svet na Zemlji trenutno na početku šestog masovnog izumiranja. Ono što njih najviše zanima, a trebalo bi i nas, jeste kako će izumiranje određenih vrsta uticati na sposobnost svih ostalih da se prilagode nastalim promenama. 

Da bi odgovorili na ovo pitanje naučnici sa Univerziteta u Cirihu su izveli terenski eksperiment u Kaliforniji. Pratili su vrstu muve (Iteomyia salicisverruca) koja leže jaja u galama na listovima vrbe. Gale su abnormalni izraštaji u spoljašnjim tkivima biljaka slični dobroćudnim tumorima kod životinja. Za njihovo formiranje mogu biti odgovorni različiti virusi, bakterije, gljivice, ali i druge parazitske biljke ili životinje (npr. insekti). Insekti izazivaju formiranje gala mehaničkom iritacijom i/ili stimulacijom biljnog tkiva usled polaganja jaja. Kada se gala formira, larva insekta se razvija unutar nje i napušta je tek kada je period razvića potpuno završen. Svaka vrsta insekta polaže jaja u galama određene vrste biljke. Šteta koju biljka pretrpi nije ozbiljna i više predstavlja estetski problem.

Levo: odrasla mušica vrste Iteomyia salicisverruca koja polaže jaja u tkivo biljke; desno: zubolika gala u kojoj se razvija larva Iteomyia salicisverruca.
Izvor: media.uzh.ch

Prirodni neprijatelji Iteomyia salicisverruca su nekoliko vrsta parazitoidnih osa. U pitanju su vrste čije se larve razvijaju unutar tela mušice i jedu je iznutra. Ako vas nešto više zanima o ovakvom odnosu ishrane u prirodi možete pročitati naš tekst Parazitoidi – kao iz naučne fantastike.

Parazitoidne ose ležu svoja jaja u telo larve koja se razvija unutar gale (da, zvuči baš komplikovano, život piše scenarije bolje od španskih serija). Neke ose ležu jaja u larvu mušice pre nego što se gala oko nje formira, dok druge probijaju samu galu da bi dospele do mušice. 

Eksperiment je za cilj imao da utvrdi šta će se desiti ako se eliminišu one parazitoidne ose koje jaja ležu kasnije kroz tkivo gale. Eliminacija je izvršena prekrivanjem listova sa već formiranim galama specijalnim mrežicama.

Pregledanjem preko 600 gala naučnici su utvrđivali koliko larvi je preživelo. Pritom su pratili tri bitne karakteristike:

  1. Veličinu gala
  2. Broj larvi unutar gale
  3. Preferenciju odrasle mušice da polaže jaja na jedinke vrbe sa određenim genotipom (određenom naslednom osnovom).

U normalnim uslovima postoji više različitih kombinacija tri navedena faktora koje omogućavaju larvama mušica da prežive. Međutim, kada su u ovom eksperimentu eliminisane neke vrste predatora, samo jedna kombinacija je odnosila pobedu.  

„Ovo nam govori da izumiranje prirodnih neprijatelja usmerava evoluciju mušice ka samo jednom optimalnom rešenju“, izjavio je autor studije Met Barbur (Matt Barbour). 

Možda na prvi pogled ne zvuči tako, ali ovakva situacija je veoma loša jer se na taj način gubi prirodna različitost koja nam omogućava da se u izmenjenim uslovima barem neke jedinke prilagode i prežive. Kada smo svi isti znači da ćemo svi isto reagovati na zahteve životne sredine. 

Dakle, prisustvo više predatora zapravo pomaže plenu da se prilagodi neizvesnoj budućnosti.

Sličan fenomen uočen je i u tropskim šumama koje predstavljaju samu srž biodiverziteta. Pitanje koje se logično nametnulo jeste kako se takva raznovrsnost održava? Kako to da nekoliko dominantnih vrsta drveća nije preuzelo čitave šume kao što je slučaj sa šumama u umerenim predelima (pa, samo pogledajte naše bukove šume)?

Bukova šuma

Jedan od razloga su opet neprijatelji! Prirodni neprijatelji drveća koji žive u okolnom zemljištu su pre svega gljivice i zglavkari koji ubijaju semena baš te vrste biljke u njenoj neposrednoj blizini. U ovom slučaju preživeće samo ona semena koja se prenesu na veće udaljenosti gde nema tih istih neprijatelja. To im omogućavaju pre svega ptice i neki sisari.

Na ovaj način nema grupisanja iste vrste nego je zastupljenost svih vrsta prilično ravnomerna. Mnogo vrsta na istom mestu, a malo jedinki jedne vrste. Zamislite to kao neku omladinsku razmenu u inostranstvu gde ste okupili po dvoje ljudi iz 20 različitih zemalja ☺

Zbog toga je neophodno očuvati ptice i sisare bez kojih semena ne bi mogla da se prenesu na veće udaljenosti i prežive.

Izvori: 

Predators help prey adapt to an uncertain future
Trees’ ‘enemies’ help tropical forests maintain their biodiversity

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime