NaslovnaZanimljivostiJesenje alergije kucaju na vrata

Jesenje alergije kucaju na vrata

107
0

Kijanje, kašljanje, malaksalost, vrtoglavica, otežano disanje, suzne oči, nesvestica, bledilo, osećaj slabosti… – da li su ovo simptomi koji i vas muče i otežavaju vam normalne, svakodnevne obaveze? Da li cele jeseni morate da strahujete od neprijatnih situacija i navedenih sindroma koje može izazvati tako bezazlena stvar kao što je polen, ambrozija ili prašina? Šta se krije iza ovoga i zašto jedna tako bezopasna stvar može da napravi toliku zbrku u vašem organizmu? Ovim pitanjem okupirani su naučnici širom sveta, koji pokušavaju da pronađu efikasno rešenje ovog problema i  omoguće ljudima koji pate od alergijskih reakcija komforniji život.

Alergije i imunski sistem 

Sastavni deo organizma svakog čoveka jeste imunski sistem, koji služi za odbranu organizma od neželjenih uljeza koji mogu biti potencijalna opasnost za normalno funkcionisanje organizma. Naš imunski sistem, u metaforičkom smislu, čini vojska ćelija, koja je podeljena na različite odrede, odnosno jedinice, skupine ćelija od kojih svaka jedinica ima svoju posebnu funkciju. Odgovor imunskog sistema na štetnu supstancu dolazi u obliku antitela, koji imaju ulogu u aktivaciji efektorskih ćelija  imunskog sistema, koje izazivaju fiziološki odgovor (na primer povišena temperatura) takav da se zaustavi razmnožavanje i dalje širenje nepoželjnog uljeza. Taj nepoželjni uljez stručno se naziva antigen. Povezanost imunskog sistema i alergija krije se u tome što naše telo prepozna bezopasan alergen kao opasan i pokrene celu kaskadu reakcija, na čijem kraju su efektorske imunske ćelije,  bespotrebno. Taj antigen koji pokreće imunski sistem kod alergija naziva se alergen i on jeste svaka od poznatih supstanci na koju ljudi mogu biti alergični (hrana, polen, prašina, ambrozija…). Zašto nečiji imunski sistem odgovara burno na alergen, a nečiji ne? Objašnjenje se krije u genomu, odnosno imunitet je dobrim delom nasledan, pa se i afinitet ćelija imunskog sistema prema određenom alergenu nasleđuje. Sada znate koga treba da krivite za crvenilo i nekontrolisano kijanje.

Alergija – bolest modernog doba

Pre sto godina reč alergija nije ni postojala. Danas nakon samo jednog veka od neke vrste alergija procenjuje se da pati od 10 do 30 posto cele populacije. Ovaj izuzetno veliki broj nije nikakva slučajnost, ako se uzmu u obzir promene koje su se u prirodi izdešavale. Razvoj idustrije uslovio je porast čađi, dima, hemikalija, toksina i ostalih štetnih materija koje organizam može prepoznati kao alergene. Seča drveća doprinela je još većem zagađenju vazuha. Pored toga, prehrambena industrija na svoje tržište plasira proizvode koji u sebi sadrže supstance koje takođe mogu biti alergeni. Pre sto godina priroda je bila čistija, a način života zdraviji. Za tako kratak vremenski period sve se preokrenulo, pa je sada zdravlje više od 50 miliona ljudi ugroženo zbog nemarnog ponašanja i nepažnje. Situacija je alarmantna, moramo se odogovornije ponašati, jer možda baš zbog naše nepažnje nekom nedužnom može biti ugrožen svakodnevni komfor i standard života.

Grafik koji prikazuje porast (u procentima) burne alergijske reakcije (anafilaktički šok) na alergene iz hrane u periodu od 2007. do 2016. godine
Izvor: https://www.cnbc.com

Izvori:

  1. https://www.biomedicazavod.rs
  2. https://onlinelibrary.wiley.com


ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime