Могло би се рећи да нико није био спреман да нас у 2020. години задеси пандемија. Сви ми имамо различита мишљења о тренутној ситуацији, али мислим да се можемо сложити да је човечанство дефинитивно на тренутак (само пар месеци) заћутало, барем што се спољашњег света тиче.
Нема летова, нема крстарења, нема риболова, нема гужве на путевима, нема индустрије… па, макар не у истом темпу као до сада. Док сви размишљају шта ће се десити са економијом, неки имају преча посла.
Ти неки су научници. У овом тексту најпре говоримо о конзервационистима.
Већ неко време је научно познато да бука услед људских активности на океанима доводи до промена у оглашавању китова. Током година звучно загађење водених екосистема значајно је порасло, око 3 децибела по деценији. Неки од извора загађења су потрага за нафтом и гасом (3D сеизмичко снимање и истражно бушење да би се утврдило да ли на одређеној локацији има нафте или гаса), процес експлоатације нафте и гаса из бушотина, бродски саобраћај, научно-истраживачке активности и војне вежбе.
Извор: awesomeocean.com
Иако подводна бука може утицати на све становнике вода, научници су посебно забринути за делфине и китове. Њихова међусобна комуникација (нпр. комуникација између мајке и младунаца), потрага за партнером, навигација (нпр. кретање поред разуђене обале) и потрага за пленом се одвијају првенствено путем звука. Будући да звук путује много брже кроз воду него кроз ваздух, оглашавање неких китова се може чути на удаљеностима већим од 150 km.
До сада је познато да подводна бука повећава ниво стреса код китова, смањује удаљеност до које се њихов зов може пренети, мења њихово понашање везано за исхрану, изазива смањење броја јединки које се звучно оглашавају и изазива промену интензитета оглашавања или његове фреквенције. Важно је нагласити да утицај буке није исти по све врсте, а чак ни по све јединке једне врсте.
У најгорем случају, интензивна подводна бука може довести до насукавања китова услед немогућности навигације. Овде можете пронаћи добру симулацију како велика бука из различитих извора изазива насукавање китова.
Научници већ годинама прате ове предивне животиње и проучавају њихово кретање и оглашавање. Тренутно стање у свету навело их је да помисле како ће пандемија SARS-CoV-2 бити погодна барем за некога.
Уживо праћење подводних звучних сигнала из истраживачких станица на морском дну које води Ocean Networks Canada указало је на значајно смањење ниско-фреквентне буке пореклом од бродског саобраћаја.
Како научници изјављују, интензитет подводне буке на првој истраживачкој локацији, близу луке Ванкувер, константно је опадао још од 1. јануара, што је довело до укупног смањења буке за 4-5 децибела до 1. априла. Економски подаци показују да је у том периоду увоз/извоз преко ове луке опао за 20%.
Друга истраживачка локација била је удаљена 60 km од бродских путева и на дубини од 3000 m. На овој локацији уочен је пад у интензитету буке за 1,5 децибела на недељном нивоу, што је око 15% интензитета.
За научнике тренутна ситуација представља један велики експеримент који нам даје идеју у којем опсегу се може утицати на смањење подводне буке. По њиховим речима ово је јединствена прилика да слушамо, прилика која се вероватно више никада неће поновити (верујем да се цело човечанство нада да неће). Многи од њих су заправо очајни што услед ванредних околности нису у могућности да своје дане проведу на терену.
Рад који је првобитно проистекао из станица у Канади ће свакако бити настављен и на пуно других локација. Поједини научници су дуго разматрали како да изведу експеримент да смање ниво буке у океанима и виде потенцијалне бенефите. Оно што сада очекују јесте да китови остваре већу и комплекснију комуникацију. А оно што ми можемо јесте да будемо срећни, барем због њих!
