Кенгур и валаби – симболи Аустралије

Ако сте попут већине људи, када мислите на кенгуре, мислите на Аустралију – животиње са торбама, истакнутим задњим ногама и мишићавим реповима, која као деца скачу безбрижно. Мислећи на кенгуре и Аустралију, заборављате на валабија. Наизглед идентични, али валаби је више од малог кенгуруа!

И кенгури и валабији су торбари, што значи да носе своје потомке у торби и довољно су слични да их научници сврставају у исту групу, односно фамилију (Macropodidae). Ипак, постоји неколико једноставних начина да се утврди разлика између ове две животиње, као нпр. величина и облик тела, облик зуба, боја и друге разлике које људско око може разазнати.

Величина

Најочигледнија разлика између две животиње је њихова величина. Кенгури су много већи од валабија и могу нарасти до 2 метра и тежити преко 90 килограма. С друге стране, валабији теже око 20 кг и ретко достижу висину од једног метра. Кенгур има већи размак између глежњева и колена, због чега ноге изгледају пропорционално телу. Ноге кенгуруа прилагођене су за велике брзине на отвореном терену, док су ноге валабија адаптиране за окретност при кретању по шумовитим и каменитим пределима.

Боја

Још један једноставан начин да разликујете валабија и кенгура је разлика у боји крзна. Валабији имају много више украшено крзно од кенгура. Кенгуре карактериш једнолична боја крзна, попут браон, сиве или црвенкастосмеђе. Међутим, валабији имају истовремено две или три боје које украшавају крзно.

Зуби

Будући да ове две врсте настањују различита станишта и тиме су се адаптирале на другачије изворе хране, зуби су им током година еволуирали како би одговарали специфичној биљној материји коју конзумирају. Знамо да нико од вас неће тражити торбарима да отвори уста како би прегледали његове кутњаке и тиме направити разлику, међутим, зуби су главна одлика у идентификацији ове две врсте. Валаби има равне зубе који се користе за дробљење и млевење лишћа којим се храни. Кенгур се углавном храни травама и има закривљене зубе, односно мање изражене крунице, који помажу ситњењу трава.

Старост

Валаби обично има много краћи животни век од кенгура, живи у просеку између 11 и 14 година. Кенгур, међутим, живи знатно дуже, у просеку између 20 и 25 година. Постоје случајеви да су доживели чак и 30 година.

Угроженост

Долазак европског становништва имао је највећи утицај на животиње попут валабија и кенгура. Стока европских досељеника била је велика конкуренција кенгурима и валабијима када је у питању станиште, а унесене врсте попут црвене лисице (Vulpes vulpes), мачке и пса представљале су опасност. Поред великог утицаја сточарства, велики притисак на валабије представљао је лов, како спортски тако и због крзна. Bалабији су били чести до пре неколико десетина година, али услед урбанизације изгубили су станиште па је , између осталих, врста Macropus greyi изумрла.

Нису сви доласци Европљана на тло Аустралије били лоши за фауну ендемичних врста Аустралије попут кенгура и валабија. Бројност популација неких врста се повећалa у унутрашњости континета где је доминантна искључиво пустињска вегетација. Један од могућих разлога за то је тада све већи број повртњака и обрадивих површина који су између осталих, кенгурима и валабијима омогућили воду на местима која раније нису била погодна за живот.

Како на кенгуре, тако и на валабије, али и остале припаднике фауне Аустралије, све чешћи и интензивнији пожари имају велики утицај на изумирање врста.

Као што видите, постоји неколико карактеристика на основу којих можете разликовати кенгура и валабија. Једина последња ствар коју би требало узети у обзир, уколико желите да направите разлику између ове две врсте, је место где видите животињу. Да ли сте на станишту кенгура или валабија? Кенгури воле станишта на којима је присутна склерофилна вегетација, док валабији воле влажне шуме са сочним лишћем и зеленим стабљикама. Ово такође може бити добар показатељ које врсте гледате.

Срећно посматрање!