Ako ste poput većine ljudi, kada mislite na kengure, mislite na Australiju – životinje sa torbama, istaknutim zadnjim nogama i mišićavim repovima, koja kao deca skaču bezbrižno. Misleći na kengure i Australiju, zaboravljate na valabija. Naizgled identični, ali valabi je više od malog kengurua!
I kenguri i valabiji su torbari, što znači da nose svoje potomke u torbi i dovoljno su slični da ih naučnici svrstavaju u istu grupu, odnosno familiju (Macropodidae). Ipak, postoji nekoliko jednostavnih načina da se utvrdi razlika između ove dve životinje, kao npr. veličina i oblik tela, oblik zuba, boja i druge razlike koje ljudsko oko može razaznati.
Veličina
Najočiglednija razlika između dve životinje je njihova veličina. Kenguri su mnogo veći od valabija i mogu narasti do 2 metra i težiti preko 90 kilograma. S druge strane, valabiji teže oko 20 kg i retko dostižu visinu od jednog metra. Kengur ima veći razmak između gležnjeva i kolena, zbog čega noge izgledaju proporcionalno telu. Noge kengurua prilagođene su za velike brzine na otvorenom terenu, dok su noge valabija adaptirane za okretnost pri kretanju po šumovitim i kamenitim predelima.
Boja
Još jedan jednostavan način da razlikujete valabija i kengura je razlika u boji krzna. Valabiji imaju mnogo više ukrašeno krzno od kengura. Kengure karakteriš jednolična boja krzna, poput braon, sive ili crvenkastosmeđe. Međutim, valabiji imaju istovremeno dve ili tri boje koje ukrašavaju krzno.
Zubi
Izvor: https://animals.howstuffworks.com/
Budući da ove dve vrste nastanjuju različita staništa i time su se adaptirale na drugačije izvore hrane, zubi su im tokom godina evoluirali kako bi odgovarali specifičnoj biljnoj materiji koju konzumiraju. Znamo da niko od vas neće tražiti torbarima da otvori usta kako bi pregledali njegove kutnjake i time napraviti razliku, međutim, zubi su glavna odlika u identifikaciji ove dve vrste. Valabi ima ravne zube koji se koriste za drobljenje i mlevenje lišća kojim se hrani. Kengur se uglavnom hrani travama i ima zakrivljene zube, odnosno manje izražene krunice, koji pomažu sitnjenju trava.
Starost
Valabi obično ima mnogo kraći životni vek od kengura, živi u proseku između 11 i 14 godina. Kengur, međutim, živi znatno duže, u proseku između 20 i 25 godina. Postoje slučajevi da su doživeli čak i 30 godina.
Ugroženost
Dolazak evropskog stanovništva imao je najveći uticaj na životinje poput valabija i kengura. Stoka evropskih doseljenika bila je velika konkurencija kengurima i valabijima kada je u pitanju stanište, a unesene vrste poput crvene lisice (Vulpes vulpes), mačke i psa predstavljale su opasnost. Pored velikog uticaja stočarstva, veliki pritisak na valabije predstavljao je lov, kako sportski tako i zbog krzna. Balabiji su bili česti do pre nekoliko desetina godina, ali usled urbanizacije izgubili su stanište pa je , između ostalih, vrsta Macropus greyi izumrla.
Izvor: https://sr.m.wikipedia.org/
Nisu svi dolasci Evropljana na tlo Australije bili loši za faunu endemičnih vrsta Australije poput kengura i valabija. Brojnost populacija nekih vrsta se povećala u unutrašnjosti kontineta gde je dominantna isključivo pustinjska vegetacija. Jedan od mogućih razloga za to je tada sve veći broj povrtnjaka i obradivih površina koji su između ostalih, kengurima i valabijima omogućili vodu na mestima koja ranije nisu bila pogodna za život.
Kako na kengure, tako i na valabije, ali i ostale pripadnike faune Australije, sve češći i intenzivniji požari imaju veliki uticaj na izumiranje vrsta.
Kao što vidite, postoji nekoliko karakteristika na osnovu kojih možete razlikovati kengura i valabija. Jedina poslednja stvar koju bi trebalo uzeti u obzir, ukoliko želite da napravite razliku između ove dve vrste, je mesto gde vidite životinju. Da li ste na staništu kengura ili valabija? Kenguri vole staništa na kojima je prisutna sklerofilna vegetacija, dok valabiji vole vlažne šume sa sočnim lišćem i zelenim stabljikama. Ovo takođe može biti dobar pokazatelj koje vrste gledate.
Srećno posmatranje!
