Четрнаестог децембра 2021. године, на Међународној конференцији у Бриселу, отворен је кластер 4 у преговорима о приступању Србије Европској Унији. Кластер 4 носи назив „Зелена агенда и одржива повезаност“ и укључује четири нова поглавља у приступним преговорима: поглавље 14 – Транспортна политика, поглавље 15 – Енергетика, поглавље 21 – Транс-европске мреже и поглавље 27 – Животна средина и климатске промене.
Тим поводом мрежа организација цивилног друштва, познатија као Коалиција 27, сазвала је прес-конференцију како би јавно дала своје мишљење о отварању кластера 4, а нарочито поглавља 27. Укратко је представљен и осми „Извештај из сенке за поглавље 27“, који Коалиција 27 издаје на годишњем нивоу почевши од 2014. године.
На конференцији су учествовали представници пет организација које улазе у склоп мреже Коалиција 27: Јелена Милић (Алтернатива за безбедније хемикалије), Слободан Кнежевић (Друштво за заштиту и проучавање птица Србије), Мирјана Јовановић (Београдска отворена школа), Горан Секулић (WWF Adria), Тања Петровић (Млади истраживачи Србије) и Асја Францисти (Млади истраживачи Србије).
Говорници су се кратко осврнули на досад учињено у областима које обухвата поглавље 27 и на проблеме које ће Србија морати да реши ако жели да поменуто поглавље и успешно затвори. Неки од закључака су:
- У Србији се врло мали проценат отпадних комуналних вода прерађује, а у неславном друштву градова где не постоји постројење за прераду отпадних вода се налази и наш главни и највећи град – Београд;
- На подручју републике Србије постоји огроман број дивљих и несанитарних депонија, док само понека места имају функционалне санитарне депоније;
- Постоји неусаглашеност званичних државних институција о количини произведеног отпада у републици Србији, те извештај Агенције за заштиту животне средине каже да је та количина негде око 12 милиона тона годишње, док извештај Републичког завода за статистику каже да је та бројка око 66 и по милиона тона годишње;
- Према званичним подацима, око 3 милиона грађана Србије удише прекомерно загађен ваздух који годишње узрокује већи број превремених смрти него епидемија Ковид-19;
- Продужен је рок обављања делатности свим индустријским постројењима која нису успела да прибаве интегрисане дозволе за још три године, што значи да та постројења могу још три године неометано загађивати животну средину пре прибављања интегрисане дозволе;
- Србија још увек није усвојила стратегије за смањивање гасова са ефектом стаклене баште што се коси са политиком Европске Уније која жели да све њене чланице постану угљенично неутралне до 2050. године;
- Контрола коришћења природних ресурса је слаба, а прецизан систем мониторинга у заштићеним подручјима је практично непостојећи;
- Учешће јавности у формирању и доношењу закона којима би се регулисале области животне средине је слабо.
Као главни закључак прес-конференције издваја се мишљење да није довољно учињено на пољу заштите животне средине у Србији те да отварање поглавља 27 није одраз стварног стања животне средине већ да оно заправо представља подстицај Европске Уније властима у Србији да се више баве овим проблемима како би се благовремено могли приближити европским стандардима.
Говорници су истакли и спремност да пруже помоћ да се поглавље 27 у догледно време и затвори, те су симболичним гестом након конференције поклонили свих осам „Извештаја из сенке за поглавље 27“ двема надлежним министаркама, министарки заштите животне средине Ирени Вујовић и министарки рударства и енергетике Зорани Михајловић.
Коалицију 27 чини 9 невладиних организација којима је циљ екологија и очување животне средине – Aлтeрнaтивa зa бeзбeдниje хeмикaлиje, Бeoгрaдскa oтвoрeнa шкoлa, Цeнтaр зa унaпрeђeњe живoтнe срeдинe, Друштвo зa зaштиту и прoучaвaњe птицa Србиje, Инжeњeри зaштитe живoтнe срeдинe, Jeдaн Стeпeн Србиja, Mрeжa зa климaтскe aкциje Eврoпe (CAN), Mлaди истрaживaчи Србиje и Свeтскa oргaнизaциja зa прирoду – Aдриa (WWF Adria).
