Насловна Клима Осмотрене климатске промене у Србији

Осмотрене климатске промене у Србији

436
0

Преносимо чланак о до сада осмотреним климатским променама у Србији који је за сајт klima101.rs написао Сретен Филиповић. На овом сајту можете пратити сва најновија истраживања и вести повезане са климатским променама и решењима за њихово заустављање, а у наредним недељама на klima101.rs вас очекује серија текстова о климатским променама у Србији.

Када сам био млађи деда ми је једном приликом причао како је за време служења војног рока, 1954. године, враћајући се из касарне у његово родно село, препешачио из Срема у Мачву преко залеђене Саве. Слика усамљеног војника како ходи по великој реци окованој ледом док га хладни ветрови шибају по руменом лицу пробудила је у мени романтичарску фантазију коју сам и сам желео доживети. Прошло је скоро четврт века од када сам чуо причу о шетњи преко Саве, а лед на њој видео сам само једном…

Ако бисмо претражили неке од историјских списа о реци Сави из 19. и 20. века, па и раније, врло лако бисмо могли закључити да се речна вода у прошлости ледила знатно чешће. Само у 20. веку памте се ледене зиме из 1900, 1923, 1932, 1935, 1940, 1941, 1954. (када је Сава ледила чак два пута), 1963. и 1964. године. У години мог рођења, 1985, вода је замрзла на неколико места, а 2012. године догодио се једини лед на Сави који сам видео својим очима.

Зашто је нешто што је у прошлости било готово уобичајена појава данас постало реткост?

Ако сте икада размишљали о овом питању, али и приметили да је број ледених дана из године у годину постајао све мањи, ни не размишљајући о томе, уочили сте климатске промене на делу.

Осматрањем климатских промена у Србији позабавили су се и експерти за климатологију како би оно што смо ми субјективним осећајем приметили, ставили у оквире научног истраживања. Захваљујући подацима за средње месечне вредности температуре и падавина са метеоролошке станице Опсерваторије Београд, али и подацима E-OBS и DanubeClim гридованих климатологија које покривају целу површину Србије, добијени су резултати који показују темпо којим се клима наше земље мења.

Температура расте… и расте и расте!

Као полазна основа са којом упоређујемо промене температуре које су се десиле у последње три деценије, узете су средње годишње температуре за период од 1961. до 1990. године. Оно што је примећено рачунањем средњих годишњих температура од 1998. до 2017. године јесте да су оне у просеку порасле за 0,5 – 1,5 °C на територији целе Србије. Поред тога, тренд загревања се додатно убрзао последњих година тако да су температуре у периоду од 2008. до 2017. биле и за више од 1,5 °C топлије у односу на базни (референтни) период, док је у појединим западним и источним деловима земље средња годишња температура порасла за чак 2 °C.

Како пише klima101.rs, посебно је алармантан податак то да се од почетка мерења температуре у Србији, 10 најтоплијих година догодило након уласка у нови миленијум. Последње две године, 2018. и 2019. биле су најтоплије године у историји Србије од када постоји систематско мерење.

У протеклој деценији, године су у просеку имале чак 25 летњих дана (највиша дневна температура виша од 25 степени) више него у ранијем периоду. Са друге стране, хладних дана у Србији све је мање. Број дана током године у којима је температура ишла испод нуле (мразни дани) смањио се за око 10 у последњој деценији. Несумњиво је да годишња доба постају све топлија и топлија.

Продужена лета и скраћене зиме утичу на поремећај у почетку и дужини трајања вегетационе сезоне биљака. Биљке развијају своје вегетативне органе на основу спољашње температуре, тако да се захваљујући климатским променама листање и цветање дешавају све раније у току године.

Па добро, то и није неки проблем, дуже ћемо уживати у зеленилу биљака! Ех, нажалост, има ту једна зачкољица…

Киша све чешће пада онда када нам није потребна!

Промене климе у Србији не огледају се само у температури, већ и у падавинама, а нарочито у сезонској прерасподели и интензитету падавина током летњих месеци.

Иако је укупна количина кише која у нашој земљи падне током године остала приближно иста, примећено је да летњи месеци постају сувљи, док су у хладнијем периоду године падавине обилније него раније. Ове промене често донесе велике проблеме пољопривредним усевима и утичу на смањен квалитет и количину приноса.

Сведоци смо и све интензивнијих падавина током летњих месеци. Другим речима, постала је уобичајена појава да се просечна количина падавина за цео месец сручи на земљу у току само пар дана, а затим… ништа и по неколико недеља заредом.

Поремећен режим падавина узрокује све већи ризик од поплава током пролећних и јесењих месеци и све већи ризик од суша током лета. Надам се да сви памтимо катастрофалне поплаве из 2014. године, али и бројне суше, због којих пољопривредници често трпе огромне губитке у производњи.

Шта ће нам будућност донети ако клима настави да се мења?

Уочавање климатских промена док се оне одвијају омогућава нам да предвидимо шта нас може чекати у будућности. Ако не зауставимо брзо повећавање концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери, до краја 21. века у Србији можемо очекивати пораст средње годишње температуре за 4,3 °C у односу на период од 1961. до 1990. године.

Ово повећање температуре и поремећен режим падавина, можда некоме ни не изгледају нарочито страшно, али засигурно са собом носе последице које могу бити веома озбиљне:

  • Већа учесталост и дужина трајања топлотних таласа и сушних периода,
  • Повећан ризик од поплава,
  • Чешћи шумски пожари,
  • Смањен принос пољопривредних усева услед суша и ранијег почетка вегетационог периода,
  • Погоршан квалитет пијаће воде,
  • Повећана потрошња енергије током летњих месеци и
  • Већи ризици по здравље људи.

У наредним недељама писаћемо вам опширније о томе како би се клима наше земље могла мењати у будућности и какве последице ће са тиме доћи.

Ако се ове прогнозе о повећању температуре заиста испуне и температура настави да расте током наредних година бојим се да никада више нећу добити прилику да прошетам залеђеном Савом. Чак иако се површина реке и смрзне, била би то шетња по танком леду…

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име