Насловна Живи свет Клонирање: Матичне ћелије

Клонирање: Матичне ћелије

203
0
Извор: yourgenome

Утврдили смо историју клонирања и једно од највећих постигнућа генетичког инжењеринга – лек за дијабетичаре. Сада је време да споменемо и једну иновацију садашњице која такође проистиче из принципа клонирања.

Иако сте можда особа која на друштвеним мрежама не прати научнике или научне часописе, сигурно сте чули за матичне ћелије. То значи да маркетиншки тимови компанија које се баве матичним ћелијама одлично раде свој посао. Међутим, из саме флоскуле „Од матичне ћелије правимо нови орган и мењамо ваш оштећен“ сигурно се створи бар мрвица знатижеље која човека натера на помисао „А како то?“ Па, хајде да сазнамо шта су то матичне ћелије и шта оне доносе човечанству.

За почетак, играћемо се речима и написати једначину:

МАТИЧНА ЋЕЛИЈА = МАТИЧНА + ЋЕЛИЈА

Свима позната дефиниција: „Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића“ у нашој данашњој репортажи добија место под сунцем. Ако сте до сад по аутоматизму понављали речи ове дефиниције, сада се мало боље загледајте у исту. Када помислите на изградњу куће морате да помислите и на циглу (основну јединицу грађе и функције куће), тако и научници који желе да направе неки орган морају да помисле на ћелију.

Ћелије које чине један организам нису исте, али исте се групишу и чине ткива, ткива чине органе, органи системе органа, а системи органа чине организам. Без употребе микроскопа можемо да разликујемо органе, и да дођемо до логичког закључка да су састављени из различитих градивних јединица односно из различитих ћелија. Па тако разликујемо мишићне, нервне, крвне, ћелије коже, бубрега, јетре итд. Такође, битно је напоменути да ћелије које чине један орган нису неограниченог рока трајања и да се природно и спонтано смењују новим ћелијама које исто тако настају у организму.

Да би нека ћелија била основна јединица грађе и функције неког органа, она мора да постане ћелија тог типа. Закључујемо да ћелија пролази кроз одређен процес да би постала адекватна за изградњу неког органа. Тај процес назива се диференцијација. Диференцирана ћелија је ћелија са одређеном функцијом, и повратка нема. А где би се то вратила? Одакле је потекла? 

Диференцијација црвених крвних зрнаца – еритроцита
Извор: khanacademy

Када вас далеки рођак упита „Чија/чији си ти?“ асоцираће вас на родитеље, односно кућу одакле потичете. У тој кући и од тих родитеља ви сте потекли, расли, мењали се и образовали за неку будућу улогу у животу. Може се рећи да сте се диференцирали, као и ћелија, и нећете моћи да се вратите у стадијум једногодишњег детета, нити ћете добити шансу да научите други матерњи језик.

Хајде сад да се вратимо на наше питање одакле је потекла ћелија неког органа. Одговор можемо да пронађемо ако се опет мало поиграмо речима. Сви смо ми од мајке, а свака ћелија је од матичне ћелије.

Матична ћелија је ћелија која није диференцирана. Као што смо већ споменули, ћелије органа нису вечне, и оне спонтано одумиру, али се у организму стварају нове које их смењују. Нове ћелије непрестано у нашем телу настају од матичних ћелија. У том случају говоримо о адултним (одраслим) матичним ћелијама. Поред њих, постоји још један тип матичних ћелија, а то су ембрионалне матичне ћелије. Адултне матичне ћелије нису диференциране, али судбина им је одређена. То значи да је само питање времена када ће се нека адултна матична ћелија диференцирати и остварити своју функцију унутар органа, али она ипак не може да постане било која ћелија. Са друге стране, ембрионалне матичне ћелије немају ограничења. Оне могу да се диференцирају у било коју ћелију и да буду део било ког органа.

Матична ћелија (енг. Stem cell)
Извор: parkrecord

Научници су ову могућност ћелија решили да искористе како би омогућили нов начин излечења оштећених органа и ткива. Ембрион је стадијум у који улази јајна ћелија неколико дана након оплођења и тада је време да се матичне ћелије изолују уколико желите да оне једног дана замене неки ваш орган. Како би ово ограничило понуду складиштења матичних ћелија на још нерођена бића, нови циљ у науци се сам наметнуо – променити својства адултне матичне ћелије у својства ембрионалне матичне ћелије. Овај циљ је успешно постигнут методом геномског репрограмирања. Од тог момента, циљна група на тржишту су сви.

Изоловане ћелије морају негде да се чувају до употребе, а за то служе банке матичних ћелија. У моменту када затражите да се од ваших матичних ћелија направи орган, ћелије бивају подвргуте клонирању које се назива терапеутско клонирање. Кроз клонирање и контролисану диференцијацију настаје ткиво или орган, изворно ваш, који може да замени оштећен.

Извор: ndpl

Сва сазнања о клонирању и саме домишљатости природе у комбинацији нам доносе на тацни оно што је некад било само машта, а то је друга шанса. Сваки настрадао део коже, губитак прста, руке или ноге може да се замени истим, када имате у резерви своје матичне ћелије. Пред нама је да контролишемо рад науке да доприноси човечансту и да испратимо да ли је терапеутско клонирање будућност коју живимо.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име