Која је то птица на мојој тераси?

Наизглед превелика за урбано станиште, једна птица чест је станар солитера, самим тим и гост на прозорима и терасама. У питању је ветрушка (Falco tinnunculus). То је дневна грабљивица из рода соколова. Дужине је тек нешто веће од школског лењира (31-37 цм). Женке су лешник браон боје прошаране ситним тачкицама тамније нијансе, док су мужјацима главе сиве, а крила и реп тамно браон. Може се наћи на територији целе Србије, а још од 20. века настањује чак и  градове. Процењује се да у Србији има око 4.500 парова, а више од половине настањено је у Војводини. Тамо се гнезде на стубовима далековода у варошима и на пољопривредним површинама. Насељавају пределе различитих надморских висина, од низија до оних изнад горње шумске границе. Процењује се да од почетка 21. века бројност ветрушки стагнира.

У зимском периоду се углавном храни глодарима, а у летњем гуштерима. Због тога је препозната као веома корисна у одржавању чистоће у градовима, јер су глодари чести преносиоци заразе.

Ова необична птица не гради гнездо већ настањује стара гнезда других птица (углавном од свраке или вране). Ван урбаних станишта настањује удубљења лесних одсека или на стенама, док се у градовима углавном гнезди у старим жардињерама или увученим местима на терасама. То значи да, уколико јој пружиш прилику, једна припадница ове врсте може постати и твој подстанар.

А кад то постане, за тебе ће то бити ново дивно искуство. Једно парче дивљине доведено теби одмах испод прозора. Замисли: једно јутро, тек што се отопио снег, погледаш кроз прозор кад оно ветрушка. Који дан касније приметиш још једну и схватиш да имаш пар. Сада они имају дом, а ускоро ће имати и младе. Када дође пролеће, погледаш ка тераси, кад оно женка седи на јајима, мужјак доноси храну. Месец дана касније излегу се млади. Сада су голуждрави и смешни, али теби је то слатко. За четири до пет недеља добијају перје потребно за лет. Врло брзо свако одлази својим путем, у потрагу за новим гнездом, новим домом…

Чак и ако немаш жардињеру на солитеру или погодну терасу, не значи да не можеш да уживаш у овом искуству. Можеш сам/а да направиш кутију и тако ветрушки пружиш дом: „Ако кутију изграђујете од Фепла*, потребно је прво направити унутрашњи рам од дрвених гредица, па на рам фиксирати плоче шрафовима. Потребно је у кутији поставити слој ситног шљунка који птицама подражава природну подлогу. Кутију треба причврстити на носећу даску на неколико места, како би се тежина равномерно распоредила. Након тога даску са кутијом можете поставити на стабло помоћу дужих ексера или шрафова и додатно причврстити жицом.“ – ово су упутства Друштва за заштиту и проучавање птица Србије , објављена у Практичном приручнику за израду и одржавање кутија и хранилица за птице.
*Водоотпорна еко плоча. Произвођач: Фепло

Поред издавања научно популарног часописа „Детлић” и научног часописа „Ciconia” ,ово друштво се бави заштитом и проучавањем птица, едукацијом јавности о угрожености и заштити птица на територији наше земље, као и развијањем мреже активности посматрача птица и љубитеља природе, све то кроз међународну сарадњу. А ако и ти желиш да помогнеш птицама, можеш постати њихов члан.  

Инспирација за овај чланак било је моје искуство са овом дивном птицом. Још када је први пут посетила мој прозор освојила ме је њена лепота. Захваљујући подацима доступним на интернету веома брзо сам пронашла о којој птици је реч, мада тада нисам знала за апликацију  за мобилне телефоне (Птице на длану), која помаже при лаком откривању теби непознате врсте. Не много касније посетила ме jе и женка. То је само потврдило да се пар ветрушки настанио изнад моје главе, а боље подстанаре нисам могла пожелети.

Извори:
Детлић, број 11, Нови Сад, јул 2016.
М. Шибан, Д. Рајковић, Д. Радишић, В. Васић, У. Пантовић, Птице Србије- Критичарски списак врста, Нови Сад 2015.
С.Пузовић, и остали, Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008 – 2013, Нови Сад 2015.