Сви смо чули за кравље млеко, толеранцију на лактозу и шта је то што Новак Ђоковић пије и чиме се храни.
Али, да ли се неко запитао или истражио, које то млеко најмање утиче на животну средину? Да ли тако нешто може да се дефинише и препоручи у крајњој линији?
Научници кажу да чаша крављег млека продукује чак три пута више гасова стаклене баште и захтева девет пута више земље од било којег другог млека које је на биљној бази. Истина је да ниједна врста млека није идеална и да све имају своје предности и мане. Оно што је битно да приметимо је да је за исхрану људи потребно искористити много терестричних и акватичних екосистема, ресурса воде чиме директно утичемо на животну средину.
Производња хране ствара око 32% глобалне терестричне ацидификације и око 78% еутрофикације. Све то може фундаментално изменити композицију природних екосистема, редуковати биодиверзитет и умањити еколошку отпорност.
Шта је све у понуди?
Кокосово млеко
Кокос је веома популаран и врло тражен, расте у тропском климату и сматра се егзотичним и здравим.
Међутим, управо због велике потражње, дошло је до експлоатације радника и уништавања кишних шума. Може се рећи да је кокосово млеко више еколошки прихватљиво од неких других врста, али опет има лоше стране.
Уколико баш волите ову врсту млека и не желите да пијете друго, поведите рачуна при куповини и коју марку узимате.
Бадемово млеко
Тачно је да бадеми заузимају мању површину пољопривредног земљишта у поређењу са неким другим усевима гајеним за исту сврху, али захтевају много воде и то 130 литара по чаши млека.
Још једна веома негативна страна настанка овог млека је угрожавање пчела, које се претерано искоришћавају сваког пролећа ради опрашивања бадема.
Пиринчано млеко
Веома је доступно и јефтино, али је мање нутритивно квалитетно и нема значајан позитиван утицај на животну средину. Захтева велике количине воде и продукује највише гасова стаклене баште од било које друге врсте млека. Међутим, с обзиром да представља један од три агро усева који доминирају, утиче на смањење агробиодиверзитета и појаву монокултурних усева.
Лешник, добра вест.
Поред тога што има добар укус, има позитиван утицај на животну средину, тачније редукује емисије гасова стаклене баште. У прилог му иде опрашивање ветром и раст у влажном климату, где мањак воде није проблем.
Конопља и лан
Спомињемо их зато што се узгајају у малим количинама и то на северној хемисфери, што их чини више еколошки прихватљивим.
Млеко настало од ових биљака је пуно протеинима и здравим мастима.
Сојино млеко
Дуго се сматрало да је најбоља опција, али само док се није открило да садржи хормоне сличне људским.
Показало се да би могло доћи до неких негативних здравствених ефеката једино ако се конзумира у превеликим количинама. Међутим, ако се конзумира умерено, може имати позитивне ефекте код жена.
Са друге стране која је нама битнија овде, соја расте у великим количинама широм света, а кишне шуме се уништавају зарад сојиних фарми.
Овсено млеко
Победник данашње листе, алтернатива одобрена од стране научника и највише еколошки прихватљива.
Око 90% глобалне продукције овса се користи за исхрану животиња и засад нема претње по животну средину. Овас се гаји у хладнијем климату, тако да нема опасности од уништавања кишних шума.
Једина могућа опасност би била употреба пестицида и њихов штетан ефекат по здравље људи, али произвођачи тврде да је њихов производ безбедан.
У складу са потребама, ставовима и укусима, остављам простор за размишљање, а материјала има доста. 🙂
