Насловна Свет око нас Ваздух Колико је малих честица много?

Колико је малих честица много?

530
0

Загађење ваздуха је последњих година постала веома актуелна тема, како у свету тако и код нас. Већина људи није довољно информисана о квалитету ваздуха који удишу, често се забрину када виде вредности концентрација неких супстанци, али нису сигурни да ли су те вредности у реду. Зато је врло битно знати како се тумаче подаци о квалитету ваздуха.

У загађењу ваздуха велику улогу имају PM, односно суспендоване честице, зато данас њима посвећујемо највећу пажњу уз разговор са др Јеленом Ђуричић-Миланковић, вишим предавачем за ужу научну област Инжењерство заштите животне средине на Одсеку за медицинске и пословно-технолошке студије Академије струковних студија Шабац и научним сарадником Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду.

Зашто је битно праћење квалитета ваздуха? 

Загађујуће супстанце у ваздуху емитују се услед различитих људских активности и укључују емисије из термоелектрана, топлана, индивидуалних ложишта, индустрије, саобраћаја, пољопривреде и природних извора, као што су шумски пожари, вулканске ерупције и пустињске олује. Међутим, квалитет ваздуха не зависи само од емисија полутаната. Значајан утицај на квалитет ваздуха поред емисија, имају и метеорологија и топографија терена. 

С обзиром на то да различита подручја имају различит квалитет ваздуха, тј. да  амбијентални ваздух карактерише велико просторно и временско варирање концентрација загађујућих супстанци, важно је да пратимо стање квалитета ваздуха. На тај начин се могу идентификовати загађивачи и дефинисати и предузети адекватне мере заштите, како бисмо осигурали добар квалитет амбијенталног ваздуха.

Да ли загађење ваздуха представља ризик по здравље човека?

Загађење ваздуха данас представља највећи ризик по здравље када је у питању квалитет животне средине. Знамо да лош квалитет ваздуха има негативан утицај на здравље, и то посебно осетљивих група, као што су деца, старији, људи са срчаним обољењима, астмом и другим респираторним обољењима и да квалитет ваздуха није исти свуда. 

Према проценама Светске здравствене организације (у даљем тексту СЗО), загађење ваздуха узрокује око 7 милиона преурањених смрти сваке године, углавном као резултат повећане смртности од можданог удара (шлога), срчаних болести, хроничних опструктивних болести плућа, рака плућа и акутних респираторних инфекција. 

Где је веће загађење ваздуха, у градовима или у руралним подручјима?

Према подацима Европске агенције за заштиту животне средине у 2015. години, око 25% Европљана који живе у урбаним подручјима било је изложено нивоима загађујућих супстанци ваздуха који прелазе прописане границе стандарда квалитета ваздуха Европске уније. Ако бисмо посматрали смернице СЗО у којима су препоручене концентрације загађујућих супстанци знатно ниже у поређењу Европским прописима, то би значило да је чак око 96% грађана ЕУ који живе у урбаним срединама било изложено нивоима загађујућих супстанци ваздуха које се према СЗО сматрају штетним пo здравље. Загађење ваздуха више утиче на становнике градова, јер је густина насељености у градовима већа, што значи да је тај ваздух загађен полутантима које се ослобађају у већем обиму услед различитих људских активности и због тога што је дисперзија полутаната значајно отежана у градовима у поређењу са руралним подручјима.

Који полутанти ваздуха су најопаснији за здравље људи?

СЗО је идентификовала суспендоване честице (енг. particulate matter – PМ), азот-диоксид (NO2), сумпор-диоксид (SO2) и приземни озон (О3) као загађујуће супстанце ваздуха којe су најопаснијe за здравље људи. Европска агенција за заштиту животне средине у извештају наводи да су 2016. године фине суспендоване честице (2,5) проузроковале око 412.000 прераних смрти грађана Европе, азот-диоксид 71.000, а озон 15.000. Иста агенција упозорава да високе концентрације загађења имају највидљивији ефекат, али дугорочно излагање нижим дозама представља већу опасност за здравље људи.

Број прераних смрти грађана Европе у 2016. години узрокованих: PM2,5, азот-диоксидом и озоном у ваздуху.
Извор: Air quality in Europe — 2019 report, European Environment Agency

Шта су PM честице и одакле потичу?

PM честице означавају мешавину чврстих и течних честица које се налазе у ваздуху. Неке честице, попут прашине или чађи довољно су велике да се могу видети голим оком, а остале су тако мале да се могу открити само помоћу електронског микроскопа. 

PM честице се класификују према величини њиховог пречника на: PM10 – инхалабилне честице (честице са пречницима мањим од 10 μm) и PM2,5 – фине инхалабилне честице (честице са пречницима мањим од 2,5 μm). 

Поређење величина PM честица
Извор: https://www.epa.gov/

Могу се састојати од стотина различитих супстанци: тешких метала, карциногених и генотоксичних угљоводоника, елементарног угљеника, сулфата, нитрата итд. Неке се емитују директно из извора, као што су димњаци, пожари, аутомобили, градилишта, неасфалтирани путеви. Велики део суспендованих честица се формира у атмосфери као резултат сложених хемијских реакција супстанци попут сумпор-диоксида и азот-оксида, који представљају полутанте који се емитују из термоелектрана, индустрије и аутомобила.

Приказ изгледа суспендованих честица из ваздуха под микроскопом: а) прашина, б) чађ, в) пепео и г) кварц.
Извор: Li CY et al, 2016, 07 (10) : 1355-1379.

Колико су опасне PM честице?

PM честице представљају врло сложене смеше чврстих материја или течности које су толико мале да се могу удисати и узроковати озбиљне здравствене проблеме. Честице пречника до 5 μm задржавају се у подручју носа, где остају, док се не уклоне механичким путем (брисањем, издувавањем). Растворљиве честице могу се растворити у носној слузи и ресорбовати кроз епител у крв. Међутим, веома мале честице (честице пречника мањег од 2,5 μm) уносе се заједно са удахнутим ваздухом директно у плућа, до алвеола и прелазе у наш крвоток. Ово је „одличан“ начин да се различите токсичне супстанце које не би требало да се нађу у људском организму, нађу унутар нас. Путем крвотока оне доспевају у сваки део нашег тела, угрожавајући сваки орган, укључујући и мозак.

Које су граничне вредности PM честица у Србији?

Граничне вредности за PM10 и PM2,5 прописане су Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/2010, 75/2010 i 63/2013)

Загађујућа супстанца Период усредњавањаГранична вредност (μg m-3 Рок за достизање граничне вредности
PM 10један дан (24h)50 не сме се прекорачити више од 35 дана у години 1. јануар 2016.
PM 10 календарска година401. јануар 2016.
PM 2,5 (стадијум 1)календарска година25 1. јануар 2019. 
PM 2,5 (стадијум 2)календарска година20 1. јануар 2024. 

Које се загађујуће супстанце прате код нас?

Према Закону о заштити ваздуха, оцењивање квалитета ваздуха врши се обавезно у погледу концентрација сумпор-диоксида, азот-диоксида и оксида азота, суспендованих честица (PM10, PM2,5), олова, бензена, угљен-моноксида, приземног озона, арсена, кадмијума, никла и бензо(а)пирена. Агенција за заштиту животне средине Републике Србије (Serbian Environmental Protection Agency – SEPA) врши аутоматски мониторинг квалитета ваздуха у оквиру државне мреже аутоматских мерних станица, који омогућава приказ резултата аутоматског мониторинга квалитета ваздуха у реалном времену. У Србији постоји укупно 39 SEPA мерних станица , међутим, нажалост концентрације PM10 и PM2,5 не мере се на свим мерним станицама.

Какво је стање квалитета ваздуха у Србији, а какво у ЕУ?

На сликама су приказани резултати из извештаја Европске агенције за заштиту животне средине из 2019. године о квалитету ваздуха у Европи.

Од приказаних резултата измерених средњих дневних вредности и средње годишње вредности концентрације PM10, од 36 земаља ми се налазимо на 34. месту по измереним концентрацијама ове фракције суспендованих честица. У истом извештају се процењује да у Србији годишње због загађења ваздуха умре 15.480 људи. 

У извештају СЗО о утицају загађења амбијенталног ваздуха на здравље људи у Србији, из 2019. године, наводи се да загађење ваздуха значајно доприноси укупном развоју болести и прераних смрти у Србији, која има процењен већи број прераних смрти у поређењу са већином земаља у Европској унији и да се укупни утицај загађења ваздуха на здравље у 11 градова у Србији који су  обухваћени студијом, може повезати са 6.600 смртних случаја годишње.

Било који број да узмемо као референтан (онај од 15.500 или овај од 6.600) доводи нас до закључка да свакога дана у нашој земљи између 20 и 40 људи умре од последица загађења амбијенталног ваздуха.

Која су то решења за смањивање емисија PM честица и да ли се она могу применити код нас?

Политике и инвестиције које подржавају енергетски ефикасно становање, производњу електричне енергије, индустрију, чистији транспорт и боље управљање отпадом могу ефикасно смањити емисије из кључних извора загађења амбијенталног ваздуха. За то постоји велики интерес целокупне заједнице, јер загађење ваздуха утиче на све нас сада и није нешто што ће утицати на нас за 20 година. Дакле, циљ је активно подржати заједнице широм земље да се позабаве загађењем на локалном нивоу, јер постизање и очување квалитета ваздуха представља један од најважнијих циљева савременог друштва.

Овим путем се захваљујемо др Јелени Ђуричић-Миланковић на детаљним информацијама о квалитету ваздуха код нас али и у Европи. Сада када знамо правилно да тумачимо податке о квалитету ваздуха, остаје нам да се боримо и надамо за здрав удисај! 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име