Насловна Живи свет Биљке Да ли Колумбија има решење за спречавање дефорестације?

Да ли Колумбија има решење за спречавање дефорестације?

214
0
Извор: https://www.telegraph.co.uk

С обзиром на то да шуме данас ишчезавају великом брзином, решавање проблема дефорестације би требало да буде један од еколошких приоритета у свим земљама које се суочавају са њом. Шуме се потцењују, пре свега због људског незнања и недовољно развијене свести о њиховом значају и улози које имају у природи, а поред тога, у већини земаља на свету постоји мањак прописаних вредности или закона у области заштите животне средине који би могли да спрече даље еколошке катастрофе изазване крчењем шума.

Дрвни ресурси и простор који се добијају крчењем шума имају изузетне економске користи, и иза саме дефорестације, поред економских, веома често стоје и различити политички мотиви. Ово су само неки од разлога зашто је дефорестација толико сложен и тежак проблем за решавање.

Међутим, једна студија о крчењу шума, коју су спровели млади истраживачи са Универзитета у Квинсленду, указује да смо можда близу решења које нам може помоћи да смањимо дефорестацију, нарочито у тропским шумама које су данас један од најугроженијих екосистема. 

Студент докторских студија, Пабло Негрет, покушавао је да упореди ефикасност заштићених подручја амазонских шума у Колумбији, у односу на друге, незаштићене области, у периоду између 2000. и 2015. године. Током овог петанаестогодишњег периода, коришћени су и упоређивани бројни сателитски снимци заштићених и незаштићених подручја, која имају сличне еколошке и социјалне карактеристике. На крају посматраног периода, дошло се до закључка да је упркос константном крчењу шума, на свим локацијама, дефорестација била чак за 40% нижа у заштићеним локацијама. Ове анализе показују ефикасност у 116 заштићених подручја, којa чине 9,8% површине Колумбије.

Још увек није сасвим извесно да ли овакав приступ очувања шума може дати најбоље резултате у циљу спречавања дефорестације, али према речима професорке Мартине Марон (Универзитет у Квинсленду), ова студија нам може бити изузетно кориснa у информисању националних и глобалних институција које доносе одлуке о очувању шума.

Она је указала да заштићена подручја могу бити мање ефикасна у спречавању дефорестације само из два разлога: или су она још увек изложена крчењу и након што је заштита установљена, или је заштита постављена на локацијама на којима не би ни дошло до крчења.

Даље процене ће нам показати да ли је исплативо улагати у управљање постојећим заштићеним подручјима или је потребно повећати њихов број на стратешким локацијама. Сличним примерима би требало да се служе и остале државе и региони, како би оптимално проценили учинак својих заштићених подручја у спречавању даљих губитака шумских екосистема.

Остаје нам само да видимо да ли ће овакав приступ очувања шума створити довољне економске подстицаје за поштовање и одржавање шума.

Извор: https://www.sciencedaily.com/releases/2020/05/200501120058.htm

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име