Насловна Животни стил Компостирање у кућним условима

Компостирање у кућним условима

318
0
Време читања: 3 минута

С обзиром на то да у природи све кружи, самим тим је и најприродније да оно што смо узели из природе вратимо назад. Упознали смо се са процесом компостирања и како можемо сами да га направимо. У овом тексту ћемо писати о могућностима компостирања у кућним условима, као и о моменту у процесу који углавном кочи многе људе који желе да крену са овим племенитим подухватом; а то је где одлагати финални производ – компост?

Зашто треба компостирати?

Сав отпад који се не би ставио у компост вероватно би ишао у пластичну кесу за ђубре. Органски отпад који је у кеси на крају би завршио на депонији где нема услова да се искористи у друге сврхе. Заузимао би велику површину и приде би се стварао метан у великим количинама, који је један од највећих узрочника глобалног загревања.

Компостирање је формално речено процес биолошке разградње органске материје из биоразградивог отпада уз присуство микроорганизама и кисеоника из ваздуха, док је компост главни производ компостирања. Kомпост је, дакле, материја настала природним путем у виду распадања и труљења мртве органске материје биљног порекла. Биоразградиви отпад из домаћинства је најчешће отпад који настаје у кухињи при припреми хране.

Оно што је пре свега потребно за компостирање је посуда у којој ће се одвијати цео процес. У дворишту кућа је много лакше компостирати због веће слободне површине, док компостирање у стану доноси са собом одређена ограничења. Иако постоји могућност куповине посебних посуда – компостера, увек се залажем за идеју коришћења нечег што већ поседујемо. То може бити пластично буре попут оног који се користи за припрему зимнице тј. киселог купуса или метална посуда. Вероватно сте већ упознати са тим да посуда мора да има рупице на поклопцу, али и да буде заштићена од директног утицаја Сунца и ветра. Величина компостне посуде зависи од количине отпада. Компост чине зелене и браон материје, о чему је више било речи у претходним текстовима на ову тему. У зависности од количине али и састава компоста варира и само трајање компостирања. Процес најчешће траје од пар недеља до пар месеци. Такође, у топлијим срединама се брже одвија процес компострирања јер топлота помаже органским материјама да се брже разграде, тако да је одлична прилика да сада кренете са компостирањем. 

Као почетника у овом процесу може у почетку да вас буни где одложити компост. Ако живите у кући и имате двориште, можете га користити за узгој биљака тако што ћете компост ставити у биљке. Урбана пољопривреда, тј. пољопривреда у урбаним срединама, такође постаје све популарнија у данашње време. Са друге стране, ако живите у стану, компост можете искористити за зелене површине испред зграда или и за украсне биљке. Компост можете искористити за своју биљку у саксији, само је битно да је органска материја потпуно разграђена како би је биљка прихватила. Ако се пак одлучите за донирање, Хемијско-прехрамбрена технолошка школа у Београду прима органску материју за компост од грађана у периоду од 10 до 11 часова сваке среде. Исто тако, увек постоји могућност да ако редовно посећујете пијацу или познајете неког ко има пољопривредно газдинство, са њима разговарате и питате да ли имају потребе за компостом или самом органском материјом.

Идеју за коришћење компоста можемо црпети из школе/правца у пољопривреди под називом природна пољопривреда чији је творац јапански земљорадник Масанобу Фукуока. За Масанобуа можемо рећи да је један од најзначајнијих теоретичара пољопривреде нашег времена. Он је сматрао да је природна пољопривреда правац који треба да следимо како бисмо планету сачували за наше потомке. Шта је то онда природна пољопривреда? Заснива се на идеји комплексности живих организама и целих екосистема и њихово намерно али паметно експлоатисање. Природна пољопривреда нема за циљ само прављење хране већ рад на себи тј. представља својеврсну филозофију живота. Логично је да се није залагао ни за какве видове пестицида, али исто тако је сматрао да не треба да се отклања ниједан део биљке у расту. Био је противник вештачког минералног ђубрива и није гајио наклоност према машинама. Зато се овај вид пољопривреде назива и Do-Nothing Farming. Идеју коју можемо да преузмемо је Масанобуова адаптирана верзија земљаних лоптица, које поред традиционалних семења и глине садржи и компост! 

Срећно вам компостирање!

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име