Екипа ЕкоБлога присуствовала је 20. септембра Конференцији о биодиверзитету и екосистемским услугама „Планета на издисају”- IPBES извештај, коју је организовао Шумарски факултет Универзитета у Београду у сарадњи са Програмом за развој Уједињених нација (UNDP) и Француским институтом у Србији.
IPBES (Intergovernmental Platform for Biodiversity and Ecosystem Services) је међувладина платформа за биодиверзитет и екосистемске услуге Уједињених нација која обједињује научна сазнања на глобалном нивоу и на основу њих даје препоруке доносиоцима одлука држава чланица. Постоји 5 година и има 130 чланица. У Паризу је, 6. маја 2019. године, на свом 7. заседању IPBES објавио Извештај о глобалној процени биолошке разноврсности и екосистемских услуга.
Конференцију „Планета на издисају” је у име институције домаћина отворио проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета који је истакао да су у Србији загађење и нелегална градња, посебно она у заштићеним подручјима, фактори са највећим негативним утицајем на биодиверзитет.
Присутнима се у уводном делу обратила и Јасмина Јовић, помоћница министра у Министарству заштите животне средине која је између осталог нагласила да се у Србији повећавају подршине под заштитом, затим, Жарко Петровић из сектора за витални развој UNDP, амбасадор Марока Мохамед Амин Белхаж, аташе за сарадњу у Француској амбасади Бертран Мије, представница амбасаде Немачке, и Растко Ајтић из Завода за заштиту природе.
У централном делу конференције Јелена Дучић, начелница Одељења за биодиверзитет Министарства заштите животне средине говорила је о студији случаја Босутске шуме коју је Министарство радило уз помоћ Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ) у којој су дошли до закључка да се интегрисаним управљањем екосистемским услугама може заштитити биодиверзитет.
У наставку је требало да се видео-линком обрати руководилац истраживања IPBES-a проф. др Јозеф Сетеле, али он је ту понуду организатора одбио и инсистирао је да о свом трошку дође у Београд да нам се лично обрати. Тако је Србија, која нажалост није члан IPBES-a, имала част да јој овај извештај представи један од троје лидера ове организације. Професор Сетеле је изразио наду да ће се Србија ускоро прикључити овој великој организацији.
На IPBES извештају је три године радило 455 стручњака из 50 држава који су анализирали 15.000 научних радова и званичних докумената објављених у протеклих 50 година. Закључак извештаја поручује да је у току најинтензивније одумирање природе и нестајање дивљих врста од настанка човека које ће резултирати нестанком око милион врста и угрозити опстанак човечанства.
Извештај је изазвао велико интересовање јавности у целом свету јер на око 1.800 страница даје најобимнији увид у везе између човека и природе икада и позива на промене које ће зауставити негативан тренд у тим везама.
75% површине копна је значајно измењено
66% океана је значајно оштећено
>85% мочварних подручја је изгубљено
На конференцији су још говорили и професори Шумарског факултета – проф. др Владан Иветић, проф. др Милорад Даниловић, проф. др Ненад Петровић, проф. др Невена Васиљевић, као и декан проф. др Ратко Ристић, који се за говорницу вратио у другом делу са веома важном темом „Утицај малих хидроелектрана”.
Присутнима су се обратили још и Ивана Васић из ЈП „Војводинашуме”, Горан Секулић из Светске фондације за природу (WWF) и Никола Војиновић из ЛУ „Сурчин”.
Закључак ове конференције је да сви морамо предано и напорно радити на иновацијама које ће зауставити уништавање природе и омогућити њен опоравак.
