Насловна Живи свет Биљке Корови – стварност природе или још један људски производ?

Корови – стварност природе или још један људски производ?

4683
0
Време читања: 3 минута

Реч коров, иначе мађарског порекла (kóró), увек има негативну конотацију. Од библијских прича, до данашњег дана када се везује за штетне биљке. Брза интернет претрага доводи нас до неких јако занимљивих дефиниција, од којих ћу издвојити мени најомиљеније. Циљ је да покушамо да дефинишемо шта је то коров да бисмо могли и сами да разазнајемо такве биљке.

  • Коров је биљка која самоникло расте где је човек не жели.
  • Коров су све биљне врсте које нису циљ узгоја на некој површини.
  • Коров је биљка која се сматра непожељном у одређеној ситуацији (биљка на погрешном месту).

Очигледно је да су ово поприлично антропоцентричне дефиниције и као такве могу се примењивати углавном на агроекосистеме. Aко посматрамо поље кукуруза и приметимо да ту расте рецимо маслачак, очигледно је да њему није место ту. У овом случају, маслачак угрожава усеве одузимајући им воду, светлост и хранљиве материје.
Опет, све нас упућује на то да термин коров нема никакву значајност, ни таксономску ни ботаничку. У зависности од локације где би се биљка нашла, у овом случају на којој плантажи или њиви, статус корова би се мењао.

Постоји и апсолутни парадокс где рецимо економски значајне биљке (пшеница, раж, пиринач, овас, кукуруз, јечам), када расту заједно, постају корови. Рецимо, у плантажи пиринча не бисмо хтели да нам расте кукуруз. Паралела се јавља када се помињу коровске врсте, где се често означавају врсте које су алохтоне и инвазивне, са високим репродуктивним капацитетом, које се брзо шире и угрожавају нативне врсте.

Постоји ли нешто као биљка на погрешном месту у природи? Или пак човек одређује то место?

На слици мак ( Papaver sp.) у пољу жита

Уништавајући нативне екосистеме зарад вештачких агроекосистема, човек нарушава природни баланс и ограничења која су прецизно регулисана природним законима. Зато и долази до наглог бујања неких коровских врста, које би иначе биле регулисане на различите начине, било физичким или хемијским факторима, било интеракцијама са другим биљкама и животињама. На исти начин долази и до бујања одређених животињских врста, које наилазе на лагодне услове  у униформним условима агроекосистема те се пренамножавају (истовремено уништавајући те исте усеве).

Морамо и поменути да сам процес људске борбе против ових имагинарних коровских врста носи бројне последице. Коришћењем различитих механичких, хемијских и биолошких мера, не води се само борба против коровских врстa, већ се јавља колатерална штета. То су првенствено земљишни организми, као и можда остаци претходних екосистема који трпе третмане хербицидима и машинама и бивају неповратно искорењене. Иронично је то што се бројним биогеохемијским циклусима, сви ти отпаци и штетне материје опет врате на наше тањире.

Позитивно је то што  баш ти бројни корови добијају на значају. Постоје бројне биљке, раније сматране коровима (мада технички и даље то јесу ако се нађу на погрешном месту), постају препознатљиве по неким другим особинама. Бројне биљке из фамилије Solanaceae разбијају тврдо земљиште и омогућавају коренима других биљака да продиру дубље, иако су већином пењачице/пијавице и буквално гуше засађене биљке.

Vigna unguiculata је једна биљка која служи као атрактант за бубамаре, које су одлични предатори биљних ваши и других штетних инсеката.

Крављи грашак (Vigna unguiculata)
Извор: feedpedia.com

Такође, биљке као што су Taraxacum officinale, познатији као маслачак, Stellaria media, мишјакиња, и бројне биљке рода Urtica и Lamium (у народу познате као коприве и мртве коприве) су јестиве. Примећено је да постоје интеракције између различитих коровских биљака, те ако једна лучи хемијска једињења  може да се деси да нај тај начин онемогућава другим коровских врстама да расте.

И да закључимо, реч коров је један продукт људске маште. Човек у свом себичном походу да потлачи све што може, доводи себе у слободу да означава где је чему место у природи. Са друге стране, може се колоквијално примењивати израз „коров” и „коровске врсте” на све врсте са израженим репродуктивним потенцијалом и отпорношћу на услове животне средине, које угрожавају друге. Остаје питање, како гледати онда на човека? Као коровску врсту планете Земље, која се брзо размножава, ограничава друге или као нешто друго? Само још једна тема за размишљање.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име