Док се сви радујемо новом лету и лепом времену, није на одмет и подсетити се да је сунчево зрачење најопасније управо у том периоду године. Са изреком „Кожа памти“ сусрео сам се пре неколико година и некако ми је остала урезана у памћење… Можда и понајвише због уводне слике на којој је приказан возач камиона коме је лева страна лица била константно изложена сунчевом зрачењу, док је друга (приметно млађа) била у засени.
Кривац за ово оштећење је, наравно, ултраљубичасто или ултравиолетно (УВ) зрачење. Ово краткоталасно зрачење спада у део електромагнетног спектра таласних дужина од 10 до 400 nm. Сврстава се у нејонизујуће зрачење јер нема довољно енергије да изврши јонизацију атома. Ипак, УВ зраци могу да изазову покретање многих хемијских реакција, што се може и видети на превише изложеној људској кожи.
УВ зрачење постало је нарочито опасно у последње три деценије у којима је извршено велико оштећење прве планетарне одбране од ове врсте радијације – озонског омотача. Овај, својеврсни штит планете Земље, оштећен је прекомерном употребом расхладних уређаја која као расхладни флуид користе фреоне (CFC и HCFC) и халоне. Хемијска једињења попут њих лако доспевају у стратосферу где у реакцији са озоном стварају тешко разградива једињења без способности апсорпције ултраљубичастог зрачења. Тако да је концентрација УВ зрака данас постала много опаснија, него што је то била пре пола века.
Ствари које треба имати у виду пре излагања Сунцу овог лета јесу да постоји неколико типова УВ зрачења, и свако од њих носи одређене опасности по организме на земљи.
УВ зрачење обухвата:
- УВ-А зрачење, које доводи до потамњења коже, а заједно са УВ-Б зрачењем доводи до настајања опекотина и фотостарења коже (превремено старење коже због прекомерног хроничног излагања сунчевом зрачењу које се карактерише посебним физичким знацима и разликује се од физиолошког старења коже). УВ-А зрачење може при примени неких лекова као што су псоралени, антибиотици – доксициклин, сулфонамиди и неки други лекови да доведе до тежих фототоксичнихреакција које се манифестују као опекотине.
- УВ-Б зрачење узрокује пре свега еритем (црвенило) и опекотине, као и тамњење коже. Хронично излагање доводи до превременог старења коже и карциногенезе.
- УВ-Ц зрачење највећим делом се апсорбује у озонском омотачу. Делује бактерицидно, може да узрокује благе облике коњунктивитиса или опекотина, а користи се за гермицидне лампе у операционим салама. [1]
Најефикаснија одбрана од ултраљубичастог зрачења јесте једноставно избегавање излагању. Лично, често са собом, у делу дана када је Сунце највише, носим отворен кишобран (водим се оним: ако изгледа глупо, а делује, онда није глупо :)) и генерално се трудим да избегнем да проведем најтоплији део дана напољу.
Заштитна средства, попут крема за сунчање, добра су алтернатива у превентиви оштећења коже. Заштитне креме поседују способност апсорпције УВ зрака чиме значајно смањују њихово деловање на нашу кожу. Ипак, ако сте на мору и идете на плажу, имајте у виду да и многе заштитне креме могу имати негативних последица по живи свет мора.
Када следећи пут пођете на сунчање или у соларијум, покушајте да се сетите и опасности које могу доћи са тамнијим теном.. а чак и да заборавите, будите сигурни да ће ваша кожа запамтити. Лепа бронзана боја коже може доћи и проћи, али оштећења ће у њој остати урезана заувек.
Референце:
[1]http://www.vma.mod.gov.rs/sr/lekarski-saveti/uticaj-suncevog-zracenja-na-kozu
COVER PHOTO CREDIT: NewEnglandJournalofMedicine
