Насловна Живи свет Крадљивци хлоропласта

Крадљивци хлоропласта

3460
0
Извор: www.encyclopedie-environnement.org
Време читања: 3 минута

Како могу да се украду хлоропласти, органеле, из ћелија? Свој трик представиће нам њихови крадљивци, пужеви из групе Sacoglossa

Шта су хлоропласти?

Хлоропласти су пластиди у којима се налази хлорофил, фотосинтетички активан пигмент зелене боје. У овим органелама се врши фотосинтеза, односно превођење угљен-диоксида у шећере, уз помоћ сунчеве енергије, дајући искористиву хемијску енергију. Значи да хлоропласти омогућавају организмима који их имају у својим ћелијама да сами себи праве храну. Најпознатији примери фотосинтетичара су биљке, а њихова карактеристична зелена боја долази управо од хлорофила. Поред биљака имају их и алге, једноћелијски и вишећелијски организми, слични биљкама, који живе у воденим или влажним срединама. Управо од алги, пужеви попут Elysia pusilla и Costasiella kuroshimae краду пластиде.

Elysia pusilla на Halimeda
Извор: https://www.pinterest.com/

Клептопластидија

А може и клептопластија, је назив за феномен крађе пластида. Sacoglossa пужеви су морски пужеви и хране се алгама. То није ништа необичније од тога што ми поједемо лист зелене салате. Међутим, уместо да разграде хлоропласте и хлорофил унутар њих, ови пужеви их чувају нетакнуте у ткивима црева. Elysia chlorotica најдуже може задржати хлорофиле у свом телу и то до 10 месеци. Она се храни алгом Vaucheria litorea, а друге алге којима се ови пужеви хране су Halimeda и Caulerpa. Како се алгама хране као младе јединке гомилањем хлоропласта и самe постају зеленe, па се нeкад и називају лист пужеви. 

Elysia chlorotica се храни Vaucheria litorea-ом
Извор: https://schaechter.asmblog.org/

Ендосимбиоза 

То је заједница два организма која углавном подразумева да оба организма имају корист од ње. Иако се овде не ради о два цела организма већ једном организму са делом другог, у научним круговима се ипак описује као ендосимбиоза због потпуне функционалности хлоропласта. Занимљиво је да су хлоропласти сами и настали процесом ендосимбиозе. 

Предности и мане

Иако су ово једине Метазое (вишећелијске животиње) које могу да врше фотосинтезу, није још увек најјасније да ли на овај начин могу да обезбеде значајну количину хране. Спекулише се која је заправо добит крађе пластида. Неки пужеви праве врло компликоване шаре зелене боје да би се камуфлирали и избегли предаторе. С друге стране како је процес фотосинтезе јако осетљив на повећање температуре, то чини и ове пужеве угроженим. Неки чак уопште не подносе фотосинтезу добро, већ умиру при већој концентрацији угљендиоксида у свом телу. 

Costasiella kuroshimae прави комплексне шаре од хлоропласта
Извор: https://www.boredpanda.com/

Научници настављају вредно да изучавају овај невероватан феномен, а ми се надамо да ће нам ускоро разрешити ту загонетку. До тада можемо да уживамо у овим необичним зеленим пужевима. 

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име