NaslovnaŽivi svetKradljivci hloroplasta

Kradljivci hloroplasta

666
0
Izvor: www.encyclopedie-environnement.org

Kako mogu da se ukradu hloroplasti, organele, iz ćelija? Svoj trik predstaviće nam njihovi kradljivci, puževi iz grupe Sacoglossa

Šta su hloroplasti?

Hloroplasti su plastidi u kojima se nalazi hlorofil, fotosintetički aktivan pigment zelene boje. U ovim organelama se vrši fotosinteza, odnosno prevođenje ugljen-dioksida u šećere, uz pomoć sunčeve energije, dajući iskoristivu hemijsku energiju. Znači da hloroplasti omogućavaju organizmima koji ih imaju u svojim ćelijama da sami sebi prave hranu. Najpoznatiji primeri fotosintetičara su biljke, a njihova karakteristična zelena boja dolazi upravo od hlorofila. Pored biljaka imaju ih i alge, jednoćelijski i višećelijski organizmi, slični biljkama, koji žive u vodenim ili vlažnim sredinama. Upravo od algi, puževi poput Elysia pusilla i Costasiella kuroshimae kradu plastide.

Elysia pusilla na Halimeda-i
Izvor: https://www.pinterest.com/

Kleptoplastidija

A može i kleptoplastija, je naziv za fenomen krađe plastida. Sacoglossa puževi su morski puževi i hrane se algama. To nije ništa neobičnije od toga što mi pojedemo list zelene salate. Međutim, umesto da razgrade hloroplaste i hlorofil unutar njih, ovi puževi ih čuvaju netaknute u tkivima creva. Elysia chlorotica najduže može zadržati hlorofile u svom telu i to do 10 meseci. Ona se hrani algom Vaucheria litorea, a druge alge kojima se ovi puževi hrane su Halimeda i Caulerpa. Kako se algama hrane kao mlade jedinke gomilanjem hloroplasta i same postaju zelene, pa se nekad i nazivaju list puževi. 

Elysia chlorotica se hrani Vaucheria litorea-om
Izvor: https://schaechter.asmblog.org/

Endosimbioza 

To je zajednica dva organizma koja uglavnom podrazumeva da oba organizma imaju korist od nje. Iako se ovde ne radi o dva cela organizma već jednom organizmu sa delom drugog, u naučnim krugovima se ipak opisuje kao endosimbioza zbog potpune funkcionalnosti hloroplasta. Zanimljivo je da su hloroplasti sami i nastali procesom endosimbioze. 

Prednosti i mane

Iako su ovo jedine Metazoe (višećelijske životinje) koje mogu da vrše fotosintezu, nije još uvek najjasnije da li na ovaj način mogu da obezbede značajnu količinu hrane. Spekuliše se koja je zapravo dobit krađe plastida. Neki puževi prave vrlo komplikovane šare zelene boje da bi se kamuflirali i izbegli predatore. S druge strane kako je proces fotosinteze jako osetljiv na povećanje temperature, to čini i ove puževe ugroženim. Neki čak uopšte ne podnose fotosintezu dobro, već umiru pri većoj koncentraciji ugljendioksida u svom telu. 

Costasiella kuroshimae pravi kompleksne šare od hloroplasta
Izvor: https://www.boredpanda.com/

Naučnici nastavljaju vredno da izučavaju ovaj neverovatan fenomen, a mi se nadamo da će nam uskoro razrešiti tu zagonetku. Do tada možemo da uživamo u ovim neobičnim zelenim puževima. 

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime