Квалитет ваздуха – шта кажу људи?

Време читања: 9 минута

У понедељак, 10. фебруара 2020. одржано је Јавно слушање у згради Народне скупштине Републике Србије на тему квалитета ваздуха у држави. Модератор слушања била је посланица Нада Лазић, чија је била и иницијатива за организовање самог догађаја.

Шта каже држава?

Након уводног говора, присутнима се обратила председница Скупштине и председница Одбора за заштиту животне средине, Маја Гојковић. Навела је да је тема квалитета ваздуха битна, али и да је „важно утврдити разлику између проблема и кампање” када се о теми говори.

Апеловала је да се у што краћем року донесе Закон о климатским променама, у складу са правним тековинама Европске уније, али и да се започне рад на новој Стратегији заштите ваздуха која би у односу на претходну (2015) била унапређена.

Публици се затим обратио и министар заштите животне средине, Горан Триван. Свој говор започео је тврдњом да је битан контекст свега што се дешава и да загађење у Србији није нешто ново, већ вишедеценијски проблем. Навео је и да животна средина није и не треба да буде само питање Министарства, већ свих чланова једног друштва.

„Загађењу и животној средини се не придаје значај који имају”, рекао је Триван, додајући да грађани и државни органи морају доносити одлуке које су добре по животну средину, иако углавном скупе. „Морамо да се договоримо шта хоћемо – хоћемо ли да живимо здраво или нећемо?”, закључио је.

Министар је такође говорио и о важности забране увоза Euro 3 мотора у државу. Рекао је да је потребно што пре прећи на електрична и хибридна возила, али и пронаћи решење за грађане који као гориво користе гас.

Пажњу је посветио и праћењу квалитета ваздуха, наглашавајући да су подаци прикупљени са мерних станица у Србији тачни и јавни, али да је таквих станица недовољно.

Испред Министарства рударства и енергетике говорио је министар Александар Антић, рекавши да је „апсолутно уверен да енергетски сектор посвећује највише пажње животној средини”.

Навео је да је значајан проблем када је у питању овај сектор емисија великих количина сумпор-диоксида, који се у ваздуху често налази у концентрацијама вишим од дозвољених, али да је решавање овог проблема скупо и дугорочно. У плану је да проблем одсумпоравања буде решен до 2023. године.

Највећа мука су ипак суспендоване честице. Антић је указао на проблем индивидуалних ложишта и малог броја топлана, као и потребе за филтерима на фабрикама који ове емисије могу смањити чак 8 пута.

Као једно од кључних решења Антић предлаже прелазак на обновљиве изворе енергије – ветар, соларну енергију и биомасу, уз коментар да Министарство има амбициозне планове у овом пољу.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић изнео је Петогодишњи план у 43 конкретне мере против загађења Града Београда. Мере су распоређене у 6 области (саобраћај, енергетска инфраструктура, зеленило, индустрија у посебним зонама, комунална хигијена, мониторинг и обавештавање грађана), а за њихово спровођење ће у наредних 5 година бити уложено 6,5 милијарди евра.

Весић је на питање о финансијском капацитету за спровођење наведених мера одговорио да, иако буџет града није ни изблиза довољан за финансирање свих предложених мера, неке од њих, попут метроа и градске железнице, биће суфинансиране од стране Републике и других партнера.

„Београд је једини град ове величине у Европи који нема развијен метро или градску железницу”, навео је Весић, додајући да већину од 720 000 регистрованих возила чине аутомобили и да би развој јавног аутобуског, тролејбуског, железничког па чак и речног превоза допринео побољшању стања када је у питању загађење ваздуха.

Уз то, најављене су и олакшице за електрична возила и престанак увоза аутобуса који као гориво користе дизел, као и нови генерални урбанистички план који предвиђа субвенције за градњу објеката са енергетским пасошем.

Вероватно најамбициознија најава била је везана за пошумљавање Београда. Заменик је најавио садњу милион стабала у наредних пет година, што је око 547 стабала дневно.

У првом делу слушања, публици се последњи обратио амбасадор мисије ОЕБС у Србији, Андреа Орицио. У кратком обраћању, Орицио је нагласио да су јавна слушања важан механизам за унапређење рада парламента и да је важно информисати јавност у циљу подизања свести у вези са горућим темама.

Шта кажу стручњаци?

Други део слушања био је посвећен техничким аспектима проблема аерозагађења. Говорили су Миленко Јовановић (Агенција за заштиту животне средине), Урош Ракић (Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”), Драган Ђурица (Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине) и проф. др Александар Јововић (Машински факултет).

Преносимо неке од значајнијих података и закључака изнетих током овог панела.

Суштина мониторинга је утицај резултата на јавно здравље. Бројеви сами по себи не значе много, битно је њихово значење у контексту у којем се налазимо.

Параметре загађења је важно пратити на више локација. Подаци које имамо су валидни сами по себи, али нису репрезентативни, поготово за насеља далеко од мерних станица.

Различита насеља имају различите узроке загађења. Локални извори полутаната, метеоролошки услови и рељеф подручја могу имати велики утицај на квалитет ваздуха у датом насељу, при чему немају нужно утицај на квалитет ваздуха на територији целе државе.

Не можемо се ослањати на вишу силу попут кошаве или кише, морамо циљати узроке загађења. Природне појаве су симптомска терапија, проблем загађења се мора решавати из корена.

Расподела емисија суспендованих честица је таква да су значајно веће зими. Узрок томе су индивидуална ложишта која су зими чешће у употреби.

Према извештајима Европске уније, 40% азот-диоксида потиче од саобраћаја, највише сагоревањем дизела. Потребан је прелазак са дизела на алтернативе.

Европска унија покренула је до 2018. године поступке против 16 својих чланица због повреде у вези са Европском директивом о квалитету ваздуха. Међутим, државе чији градови емитују више полутаната него што је дозвољено доносе обавезујуће мере за промену стања. Потребно их је донети и на домаћем терену.

0,3% буџета Републике Србије издваја се за заштиту животне средине. Заштити животне средине је неопходно посветити више пажње.

Шта кажу грађани?

Питања – разноврсна, озбиљна, интригантна. Често без одговора.

Дискусија – дуга, свеобухватна, напета. Често без решења.

„Јавна расправа треба да служи не да се правдамо него да налазимо решења”, рекла је Александра Кнез Милојковић из Алијансе за заједничко добро. Нагласила је да је, када је у питању животна средина, учешће грађана у доношењу одлука још увек само декларативно и да нема сврхе причати о пошумљавању уколико се грађани за свако стабло морају борити „као герила”.

„Суочени смо са енергетским сиромаштвом, а оптужујемо грађане. Ко је крив што грађани немају новца, па имамо нажалост ситуацију да се ложе гуме које су канцерогене. Морамо да дамо субвенције не само за хибридна возила, него и за део сиромашних грађана који не могу да се прикључе на грејање, а камоли да купују возила”, изјавила је Кнез Милојковић, додајући да је кључно питање контроле доносилаца одлука који не делају у складу са законом.

Дејан Бојовић из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу навео је да велики проблем представљају рушење и градња, као и депоније. „Нисам видео да је грађевина загађивач, а само у Европи производи 40% угљен диоксида, док је по становнику 3 тоне грађевинског отпада. Не видим ни представнике Министарства рада које смо морали позвати због јавног здравља.

Морамо увести нову категоризацију, а то је грађевински отпад, односно ресурси и загађење од тога, јер овде нисам чуо ниједну тему која је повукла питања камиона и осталих ствари у грађевини. Ми немамо ниједно тело које би то могло да прати и да води, јер је то проблем и стручне спреме – занимања о којима говорим у Србији не постоје”, изјавио је Бојовић.

Јавности се обратио и Томислав Мићевић испред Удружења нафтних компанија Србије који је поставио питање – ко је одговоран за загађење из енергетског сектора? „Ко мења структуру потрошњи? Зашто имамо толико дизела? Управо Министарство финансија. Политика акцизног опорезивања не може бити само политика Министарства финансија.

Док год буде тако ми ћемо гледати „што веће акцизе, то већи прилив у буџет”. Управо Министарство животне средине, Министарство енергетике и рударства и наравно Министарство саобраћаја, треба политику акцизног опорезивања енергената да користе као инструмент за спровођење својих политика”.

Најличнија питања поставила је Весна Терзић из удружења Тихи Луг из Великих Црљена, насеља недалеко од Београда.  „Не постојимо за Министарство рударства и енергетике. Загађено нам је све – вода, ваздух, дрвеће се суши, куће се руше, а на пулмологији имамо 80% људи на инхалаторима, свих узраста. Четири године покушавамо да неко реагује. Мерне станице не знамо да постоје, ако и постоје ЕПС-ове су. Да ли је могуће да ЕПС сам себе контролише, да нико нема право да стави мерну станицу уместо ЕПС-а и контролише то стање?

Значи оставили су нас са кућама на 40 метара од отвореног рудника, рекултивација није урађена, испред нас планирају Колубару Б, електрану, и на западном пољу пепелиште, а иза тога регионалну депонију. То нам је све на 3 километра од првих кућа. Са тим нико неће да се позабави, нико неће да нам изађе у сусрет, да нас прими, да нас саслуша. Можда је важније за Министарство животне средине да се види шта жаба доживи ако доживи стрес, како се понаша, а ми што доживљавамо стресове сваки дан и што су нам деца болесна, то више никога не интересује.

Ми смо нон-стоп у магли. Имамо самозапаљења угља, то кад се запали гори месецима, гуши и дави. То никога не занима и нико није надлежан. Можда да проверимо са министром културе, ко је надлежан?”

Министар Антић је обећао да ће се састати са члановима удружења у циљу проналаска решења.

Испред Светске организације за природу (WWF) говорила је Душка Димовић. Указала је на значај, али и мултидисциплинарност тема о којима је на слушању било говора. Изјавила је да је потребно размишљати о јавном здрављу, пре него о бројкама и статистици само зарад њих самих.

„Волела бих да видим овде бар још шест министара. Осим Министарства финансија треба нам Министарство привреде, инфраструктуре, саобраћаја, грађевинарства, здравља, водопривреде, пољопривреде, шумарства и оно што често заборавимо, а што је јако важно, Министарство образовања, просвете, науке и технолошког развоја.

Образовање је оно што нама фали да разумемо овај проблем. Битно је да интегрално гледамо ствари. Овде причамо о квалитету ваздуха, а нисам чула откад смо овде реч природа, реч биодиверзитет, реч екосистеми. Не можемо изоловано да причамо о квалитету ваздуха, јер причамо и о квалитету воде и квалитету земљишта”, закључила је Димовић.

Разговори о улагањима без разговора о ефектима тих улагања су штетни по све. Реч је о теми која је, за разлику од мандата политичара, трајна. Поента је у одговорности и дисциплини и ван радног места.

Љиљана Лазић из Завода за јавно здравље упутила је на проблем неадекватног праћења квалитета ваздуха и процене утицаја на јавно здравље. „Ми у овом моменту немамо адекватан мониторинг, односно начин моделовања утицаја квалитета ваздуха. Процена утицаја на здравље људи по методологији Светске здравствене организације се овде не примењује.

Ми имамо праћење обољевања и умирања нашег становништва мимо праћења квалитета ваздуха и та обољевања и умирања можемо у некој мери повезати са утицајем параметара који су у одређеном временском периоду повећани у атмосфери и могу довести до погоршања здравственог стања становништва, у зимском периоду, али прави мониторинг утицаја на здравље људи немамо”, изјавила је Лазић.

Из Друштва младих истраживача Бор, Топлица Марјановић указао је на реалне узроке загађења у том граду. „Данас смо много слушали о узроцима загађења ваздуха – кажу на првом месту је енергетика и грејање односно топлане. Од 1973. године Бор је погасио све котларнице. Саобраћај такође није примарни узрок загађења јер Бор није транзитни град.

Узрок загађења јесте индустрија и рударство. Чини ми се да у мерама које су предвиђене веома мало пажње се посвећује изворима загађења индустрије и рударства. Бор је јако загађен и то у оном делу града где су болнице, школе, обданишта, где се налази трговачки административни и пословни центар”, рекао је Марјановић.

Поред тога, напоменуо је да мере прописане за решавање овог проблема од стране надлежних органа углавном нису спроведене и да контрола квалитета није у довољној мери заступљена.

„Зашто цивилни сектор није укључен у радну групу владе за загађење ваздуха? Имамо 29 представника разних институција, али никога из цивилног сектора”, упитала је Наташа Ђерек из Центра за екологију и одрживи развој.

Рекла је затим и да „НЕРП (Национални план за смањење емисија) није имао расправу у Скупштини, а требало је. Није требало да га усвоји Влада, требало је овде бити расправљано јер то је документ који је малтене на нивоу стратегије енергетике и имаћемо сигурно исту ситуацију са Националном стратегијом о климатским променама која се предлаже такође да буде усвојена од стране владе. Мислим да је то исто наопако”.

Дискусију је завршио посланик Маријан Ристичевић испред Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду. „Чуо сам много повика на аутомобиле. Пољопривреда је загађивач преко 60% животне средине. Вода, ваздух, земља. Само 15% пестицида иде на штеточине, остало у земљу и ваздух. Ако сте љути на аутомобиле имате право, али морам да вас упозорим на сточарство.

Преживари производе метан који је 23 пута вредносно у количинама једнак угљен-диоксиду. Кад причате о стакленој башти треба да знате да 20% тог ефекта последица сточарства. У целом свету више штете ваздуху нанесе сточарство него сва превозна средства која се користе”, изјавио је Ристичевић.

Додао је: „Да смо уложили одређени новац у промену начина припремања хране за стоку, могли смо додатком одређених материја у храну да уклонимо ефекат загађења ваздуха вредан 250 000 аутомобила у Србији. Велика је повика била на аутомобиле, али ја вам подвлачим – једна крава годишње произведе 4 тоне угљен-диоксида, а један аутомобил који пређе 25 000 км произведе 2,7 тона. Мора се пажња посветити пољопривреди, начину обраде земље и начину припремања хране и на такав начин ефекте загађења ваздуха смањити.

Пољопривреда уме и да доноси и кисеоник, али најмање 3 милиона тона жетвених остатака који се спале годишње у Војводини што загађује ваздух. Кад би то пребацили у енергетску вредност нафте, то би било вредно као милион тона нафте. То је једна трећина наших потреба или половина нашег увоза. Ту треба убацити новац, тако се штити животна средина, а са друге стране добија обновљива енергија”, закључио је.

А шта кажете ви?

Може ли се говорити само о бројкама, улагањима и акционим плановима? Колико у нашим плановима заправо има акције? Колико су реални наши приоритети и колико заправо знамо на ову тему? Колико се говори у вези са њом, а шта се и зашто прећуткује?