Познато је да се за производњу електричне енергије у највећој мери користе необновљиви извори, од којих најчешће угаљ и нафта. Осим тога што су њихове количине ограничене, њиховим сагоревањем доприносимо загађењу животне средине. С обзиром на то, непрестано се траже решења која би умањила потрошњу електричне енергије. Управо нека од ових штедљивијих решења теже да замене уређаје које свакодневно користимо у нашем дому. Међу њима су и сијалице.
Место свима добро познатих „обичнихˮ (инкадесцентних) сијалица, које су и даље у употреби, а светлост емитује захваљујући ужареној волфрамовој нити, полако заузимају ефикасније „штедљивеˮ (CFL) и LED сијалице. Иако су трајније од „обичнихˮ, мање се загревају и емитују јачу светлост, а уз то су и јефтине, „штедљивеˮ сијалице садрже живу. С обзиром на то да жива захтева пажљиво руковање и одлагање, ове сијалице се нису показале као нарочито „зеленаˮ замена.
Међутим, све више су у употреби LED (light-emitting diodes) сијалице, чији се принцип рада заснива на постојању једне или више светлећих диода. LED сијалице емитују исту јачину светлости уз коришћење десет пута мање енергије у односу на обичну сијалицу. Њихова мана је то што временом емитована светлост губи јачину, те се сијалица која сија са 70% јачине сматра неисправном, до чега долази тек након 25000 радних сати. Ова бројка представља просечни радни век LED сијалица, што је неупоредиво дуже у односу на друге типове расвете. Самим тим, коришћењем LED сијалица, смањује се и количина отпада. Осим тога израђују се по RoHS (Restriction of Hazardous Substance Directive) систему и не садрже штетне компоненте по здравље људи и животну средину као што је то случај са већ поменутим, „штедљивимˮ сијалицама. Не загревају се, па су погодне за употребу у различитим временским условима. Такође, број укључивања и искључивања неће умањити квалитет и рок трајања LED сијалице, што се дешава код CFL сијалица.
Извор: https://www.npr.org/
Осим примене у свакодневном животу (унутрашња и спољна расвета, светла за бицикле, саобраћајна сигнализација…), испитиване су могућности које светлеће диоде пружају приликом узгајања биља у вештачким условима. Уочено је да LED сијалице емитују светлост таласних дужина које одговарају црвеном и плавом спектру, што је неопходно за процесе који се током раста одвијају у биљкама. На овај начин се побољшава принос гајене културе. Значајна је и карактеристика LED сијалица да се не загревају, те не стварају проблеме приликом подешавања оптималних услова за узгој биљака у стакленицима и пластеницима.
Било да се ради о дуготрајним LED или инкадесцентним сијалицама које трају свега неколико месеци, оне на крају свог радног века завршавају као отпад, који, ако се рециклира, постаје јефтина сировина за нови производ. Међутим, у нашој земљи не постоји велико интересовање за прикупљање ове врсте отпада, па се рециклира свега 10% увезених сијалица, а рециклажом се бави једино BIS Рециклажни центар у Омољици код Панчева. Они поседују машину која из сијалица издваја опасне материје као што су фосфорни прах и жива, па се на овај начин спречава загађење воде и ваздуха до ког долази када се сијалице ломе и одлажу на депоније са осталим отпадом. Овај опасни отпад се даље прописно складишти и уништава, ферозни и обојени метали се предају овлашћеним фирмама ради даљег третмана, пластични делови се углавном извозе у иностранство, а стакло, које би такође могло да се рециклира, преузима и одлаже нека од санитарних депонија. (Извор: Енергетски портал )
