Лептир монарх (Danaus plexippus) је лептир из подпородице лептира млека (Danainae). Најпознатијe су свакако северноамеричке популације са препознатљивим изгледом: наранџаста крила прошарана су белим мрљама и црним жилама и оивичена црним рубовима. Лете брзином до 9 km/h, што се сматра спорим летом. Јединке одликује полни диморфизам, а мужјаци су нешто крупнији од женки.
Постоји шест подврста овог лептира: D. p. plexippus, D. p. nigrippus, D. p. megalippe, D. p. leucogyne, D. p. portoricensis, D. p. tobagi. а у даљој причи фокус ће бити на подврсти D. p. plexippus, и то на њеној западној популацији у Северној Америци.
Ово је популације која сваке јесени мигрира у топлу Калифорнију где проводи зимске месеце. Осамдесетих година прошлог века, на обали Калифорније мигрирало је преко милион јединки ове популације. Међутим, њихов број се сваке године смањује, те је у јесен 2020. године избројано свега 2.000 јединки.
Зашто је популација ових лептира све малобројнија?
Једна од студија рађених на тему осетљивости ове популације и потенцијалних негативних утицаја на њу јесте студија међународне огранизације WWF која детаљно анализира карактеристике јединки и њеховог животног циклуса, као и климатске услове који им погодују или отежавају опстанак у Калифорнији.
Сигурно је да климатске промене које су данас изражене и интензивне погађају лептире монархе ове популације.
Животни циклус им у великој мери зависи од температуре: репродукцију и метаморфозу из гусенице у адулта (одрасле јединке лептира) покрећу одређене вредности температуре. Климатски услови утичу и на телесну температуру, која има утицаја на проналажење партнера у периоду парења, плoдност и полагање јаја. Горња температурна граница коју не могу преживети је 42 ºС, а доња је неколико степени испод нуле. Главни сигнал за миграције у јесен и пролеће јесу промене температуре, па нагле промене температура које нису карактеристичне за одређене периоде године могу изазвати превремену или закаснелу селидбу лептира. Миграције су условљене и падавинама, а падавине утичу и на годишњи прираштај популације монарха јер њихово дуже одсуство спречава излегање јаја.
Женке увек полажу своја јаја на биљкама из групе млечних трава (род Asclepias), а у стадијуму гусенице се јединка искључиво храни овим травама, па њихов недостатак угрожава опстанак овој врсти (честа је појава да се травне површине преоравају у пољопривредно земљиште). Адулти, иако једу шири спектар хране (нектар десетак биљних врста), се могу наћи у сличној ситуацији, због честе употребе хербицида који уједно уништавају и њихову храну.
Недостатак станишта може бити разлог смањења западне популације лептира монарха, а последица је сече шумарака у обалским зонама и коришћења пестицида. Управо шумски гајеви дуж обале Калифорније пружају идеалну микроклиму за живот ових лептира, а површина којом се они простиру представља индикатор бројности популације лептира.
Поред наведеног, екстремне климатске и временске непогоде, као што су олује, јаке кише, суше и пожари, угрожавају им опстанак..
Како спречити изумирање ове популације?
Са начинима за допринос смањењу климатских промена, које између осталог негативно утичу и на лептире монархе, смо сви упознати. Директна помоћ која се може упутити овој популацији свакако се односи на станишта и храну. Подстицај садње шума, млечних трава (род Asclepias), биљака цветница и ограничавање коришћења хербициди и инсектицида би допринело опстанку ових лептира.
Студија Државног универзитета у Вашингтону предвиђа нестанак ове популације у наредих 10 до 20 година уколико се не предузму неке од мера заштите.
Иако постоји велика могућност да западна северноамеричка популација ове врсте нестане, услед губитка станишта и климатских промена, она нема статус угрожене врсте, те није заштићена, али се верује да ће то бити промењено у ближој будућности.
Извори:
https://learningenglish.voanews.com/
https://www.mercurynews.com/
https://phys.org/
https://c402277.ssl.cf1.rackcdn.com/