Насловна Живи свет Биљке Лешник – И без чоколаде савршен!

Лешник – И без чоколаде савршен!

198
0

После ораха, место најзначајније језграсте воћке у Србији припада лески. Леска (Corylus L.) је чешће жбунаста врста воћака, ретко стаблашица. Назив рода (Corylus) долази од грчке речи „korys” што значи шлем, а то је у вези са омотачем (купулом) која покрива плод.

Род Corylus има веома старо порекло. Најранији остаци потичу из горње креде, пре око 130 милиона година. Након последњег леденог доба (17.000-18.000 година п.н.е.) представници овог рода постали су доминантни међу дрвенастим биљним врстама на земљи. Плодове леске човек је користио за исхрану још у каменом и бронзаном добу.

Сматра се да је постојбина леске као културне биљке Мала Азија, одакле је пренета у стару Грчку и Рим. У пољопривредну културу је уведена пре више од 2.000 година. Леску су описали грчки и римски природњаци Теофраст, Kатон, Kолумела и Плиније Старији. Они су разликовали дивље од питомих форми. У Северну Америку је пренета у 17. веку. О постојању леске у Србији говоре називи Лесковац, Лешак, Лештане, која су по њој добила име.

Вегетативни органи леске су корен, дебло, гране, вегетативни пупољци и лист. У природним условима помоћу њих се обављају важни животни процеси. Репродуктивни органи су цвет, семе и плод. Леска се првенствено гаји ради плодова – лешника. Опрашује се анемофилно – путем ветра и оно се манифестује неколико месеци пре оплодње. До опрашивања долази у фебруару месецу, а оплодње у мају. Зрење и сакупљање лешника се обавља у току августа и почетком септембра.

Гаји се највише ради плодова (језгрa) који налазе примену у прехрамбеној индустрији и домаћинству, а онда у кондиторској индустрији (чувена Nutella), затим у сликарству, козметичкој и фармацеутској индустрији, али се и њено дрво користи за различите намене. Плод лешника има велику хранљиву вредност и по тој основи заузима најзначајније место у односу на остале врсте воћака. У језгру лешника налазе се високи проценти квалитетне и лако сварљиве хранљиве материје попут беланчевина, масти, шећера, витамина (А, Б и E) и минералних материја.

Kада говоримо о погодностима лешника, треба истаћи један врло битан податак, а то је примена ове културе на теренима који су подложни ерозивним процесима, јер лешник има плитак коренов систем стога је врло добар у везивању земљишта. Самим тим, на овим неретко неприступачним и напуштеним локалитетима, интензитет ерозије ће се свести на минимум што је од великог значаја за животну средину.

Иако је леска заступљена на свим континентима, највише је има у умерено-континенталној зони и зони са средоземном климом, па у складу са тим – у великој мери се може наћи у Малој Азији, јужној Европи и Северној Америци, односно у подручју Црног и Средоземног мора и Тихог океана. Леске има и у Источној и Западној Европи, али је њено гајење ограничено углавном климатским чиниоцима. Међу највећим произвођачима лешника истичу се Турска, Италија, Грчка, Шпанија и САД. 

У Србији не постоје статистички подаци о приносима и производњи леске. Процењује се да производња износи од 800 до 1.000 тона. Будући да је у Србији производња леске мала и претпоставља се да подмирује 5-10% годишњих потреба кондиторске индустрије, због тога и расте интересовање произвођача за гајење леске. Према анализама на основу продаје садног материјала, у Србији се годишње засади 100–120 ха, углавном на мањим површинама. Наша земља није искористила агроеколошке услове за производњу лешника, те је у односу на Турску, која произведе преко 450.000 тона и Италију са 120.000 тона, производња у Србији мала. Најважнији производни региони леске у Србији се налазе у околини Горњег Милановца, на обронцима Фрушке Горе и у Метохији (околина Дечана и Пећи, Kлине, Урошевца и Витине).

Леска на обронцима Фрушке Горе
Извор: www.google.com

Површине под леском у Србији износе око 2.239 ха, што је ставља на шесто место у Европи. Иако су природни услови различитих делова централне Србије повољнији за гајење леске, ова воћна врста засад је најзаступљенија у Војводини. Углавном је реч о великим плантажним засадима, делимично жбунасте форме, а делимично стаблашице.

Неке од предности гајења леске су: толерантност на агроеколошке услове, стручни приступ, повољна цена на тржишту, повећање стандарда, потражња овог производа, могућност дужег чувања плода… Па и поред наведених погодности, али и вишеструке и велике привредне вредности лешника, код нас постоји огроман јаз између стварних потреба за плодовима ове воћне врсте и стања производње, без обзира на потенцијал и погодности агроеколошких услова наше земље и могућности да се ова врста гаји у знатно већој мери. Заправо, колика је занемареност леске говори чињеница горе наведена, а то је да за њу не постоје релевантни статистички подаци, јер се они и не воде. 

Леска се дуго сматрала само шумском врстом и када се почела гајити као култура није јој се поклањала потребна пажња. Данас, за успешну производњу неопходно је применити савремене агро и помотехничке мере које би допринеле правилном расту, родности и квалитету самог плода.

Лако размножавање вегетативним путем, изражена прилагодљивост, неосетљивост на зимску хладноћу, успевање на различитим врстама земљишта и у областима чак и до 1.300 метара надморске висине, те низ благотворних својстава, треба да допринесу подизању нових савремених плантажних засада на знатно већим површинама, како би наша земља увоз заменила извозом, а леска дала свој допринос повећању стандарда и обезбеђењу егзистенције већег броја људи. 

Занимљивости:

Nutella теглицама које се произведу током године могао би се описати круг око света 1,8 пута.

25% од укупног приноса лешника на светском нивоу се употребљава приликом производње намаза Nutella.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име