NaslovnaŽivi svetBiljkeLešnik – I bez čokolade savršen!

Lešnik – I bez čokolade savršen!

257
0

Posle oraha, mesto najznačajnije jezgraste voćke u Srbiji pripada leski. Leska (Corylus L.) je češće žbunasta vrsta voćaka, retko stablašica. Naziv roda (Corylus) dolazi od grčke reči „korys” što znači šlem, a to je u vezi sa omotačem (kupulom) koja pokriva plod.

Rod Corylus ima veoma staro poreklo. Najraniji ostaci potiču iz gornje krede, pre oko 130 miliona godina. Nakon poslednjeg ledenog doba (17.000-18.000 godina p.n.e.) predstavnici ovog roda postali su dominantni među drvenastim biljnim vrstama na zemlji. Plodove leske čovek je koristio za ishranu još u kamenom i bronzanom dobu.

Smatra se da je postojbina leske kao kulturne biljke Mala Azija, odakle je preneta u staru Grčku i Rim. U poljoprivrednu kulturu je uvedena pre više od 2.000 godina. Lesku su opisali grčki i rimski prirodnjaci Teofrast, Katon, Kolumela i Plinije Stariji. Oni su razlikovali divlje od pitomih formi. U Severnu Ameriku je preneta u 17. veku. O postojanju leske u Srbiji govore nazivi Leskovac, Lešak, Leštane, koja su po njoj dobila ime.

Vegetativni organi leske su koren, deblo, grane, vegetativni pupoljci i list. U prirodnim uslovima pomoću njih se obavljaju važni životni procesi. Reproduktivni organi su cvet, seme i plod. Leska se prvenstveno gaji radi plodova – lešnika. Oprašuje se anemofilno – putem vetra i ono se manifestuje nekoliko meseci pre oplodnje. Do oprašivanja dolazi u februaru mesecu, a oplodnje u maju. Zrenje i sakupljanje lešnika se obavlja u toku avgusta i početkom septembra.

Gaji se najviše radi plodova (jezgra) koji nalaze primenu u prehrambenoj industriji i domaćinstvu, a onda u konditorskoj industriji (čuvena Nutella), zatim u slikarstvu, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji, ali se i njeno drvo koristi za različite namene. Plod lešnika ima veliku hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima najznačajnije mesto u odnosu na ostale vrste voćaka. U jezgru lešnika nalaze se visoki procenti kvalitetne i lako svarljive hranljive materije poput belančevina, masti, šećera, vitamina (A, B i E) i mineralnih materija.

Kada govorimo o pogodnostima lešnika, treba istaći jedan vrlo bitan podatak, a to je primena ove kulture na terenima koji su podložni erozivnim procesima, jer lešnik ima plitak korenov sistem stoga je vrlo dobar u vezivanju zemljišta. Samim tim, na ovim neretko nepristupačnim i napuštenim lokalitetima, intenzitet erozije će se svesti na minimum što je od velikog značaja za životnu sredinu.

Iako je leska zastupljena na svim kontinentima, najviše je ima u umereno-kontinentalnoj zoni i zoni sa sredozemnom klimom, pa u skladu sa tim – u velikoj meri se može naći u Maloj Aziji, južnoj Evropi i Severnoj Americi, odnosno u području Crnog i Sredozemnog mora i Tihog okeana. Leske ima i u Istočnoj i Zapadnoj Evropi, ali je njeno gajenje ograničeno uglavnom klimatskim činiocima. Među najvećim proizvođačima lešnika ističu se Turska, Italija, Grčka, Španija i SAD. 

U Srbiji ne postoje statistički podaci o prinosima i proizvodnji leske. Procenjuje se da proizvodnja iznosi od 800 do 1.000 tona. Budući da je u Srbiji proizvodnja leske mala i pretpostavlja se da podmiruje 5-10% godišnjih potreba konditorske industrije, zbog toga i raste interesovanje proizvođača za gajenje leske. Prema analizama na osnovu prodaje sadnog materijala, u Srbiji se godišnje zasadi 100–120 ha, uglavnom na manjim površinama. Naša zemlja nije iskoristila agroekološke uslove za proizvodnju lešnika, te je u odnosu na Tursku, koja proizvede preko 450.000 tona i Italiju sa 120.000 tona, proizvodnja u Srbiji mala. Najvažniji proizvodni regioni leske u Srbiji se nalaze u okolini Gornjeg Milanovca, na obroncima Fruške Gore i u Metohiji (okolina Dečana i Peći, Kline, Uroševca i Vitine).

Leska na obroncima Fruške Gore
Izvor: www.google.com

Površine pod leskom u Srbiji iznose oko 2.239 ha, što je stavlja na šesto mesto u Evropi. Iako su prirodni uslovi različitih delova centralne Srbije povoljniji za gajenje leske, ova voćna vrsta zasad je najzastupljenija u Vojvodini. Uglavnom je reč o velikim plantažnim zasadima, delimično žbunaste forme, a delimično stablašice.

Neke od prednosti gajenja leske su: tolerantnost na agroekološke uslove, stručni pristup, povoljna cena na tržištu, povećanje standarda, potražnja ovog proizvoda, mogućnost dužeg čuvanja ploda… Pa i pored navedenih pogodnosti, ali i višestruke i velike privredne vrednosti lešnika, kod nas postoji ogroman jaz između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja proizvodnje, bez obzira na potencijal i pogodnosti agroekoloških uslova naše zemlje i mogućnosti da se ova vrsta gaji u znatno većoj meri. Zapravo, kolika je zanemarenost leske govori činjenica gore navedena, a to je da za nju ne postoje relevantni statistički podaci, jer se oni i ne vode. 

Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna pažnja. Danas, za uspešnu proizvodnju neophodno je primeniti savremene agro i pomotehničke mere koje bi doprinele pravilnom rastu, rodnosti i kvalitetu samog ploda.

Lako razmnožavanje vegetativnim putem, izražena prilagodljivost, neosetljivost na zimsku hladnoću, uspevanje na različitim vrstama zemljišta i u oblastima čak i do 1.300 metara nadmorske visine, te niz blagotvornih svojstava, treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja uvoz zamenila izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi. 

Zanimljivosti:

Nutella teglicama koje se proizvedu tokom godine mogao bi se opisati krug oko sveta 1,8 puta.

25% od ukupnog prinosa lešnika na svetskom nivou se upotrebljava prilikom proizvodnje namaza Nutella.

ODGOVORI

Molimo upišite komentar!
Molimo ovde upišite ime