Један од најфасцинантнијих примера адаптације у природи су сисари са способношћу летења. У зависности од тога где живе и колике дистанце треба да прелете, међу сисарима постоје различите стратегије. Слепи мишеви користе активно летење, покретањем разапетих кожних крила. С друге стране, летеће веверице рецимо, користе своје кожне дупликатуре како би се кретале у ваздуху с дрвета на дрво. Овакав начин кретања бисмо пре назвали једрењем кроз ваздух него летењем, јер оне само рашире кожне наборе без правих летних покрета.
Сада пажљиво погледајте ове две слике и спремите се за један још фасцинантнији податак:
Извор: Angie spuc at the English Wikipedia, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/ (лево); https://commons.wikimedia.org/ (десно)
Ове две животиње не само да не припадају истој врсти, већ је једна од њих плацентални сисар (лева слика), док је друга торбарски сисар (десна слика). На овим сликама налазе се летећа веверица (лево) и шећерна торбарска веверица (sugar glider, десно). Оне су одличан пример конвергентне еволуције.
Конвергентна еволуција је појава да иста структура (у овом случају кожне дупликатуре) еволуира независно код организама који су филогенетски удаљени. Дакле ове две животињице нису у блиском сродству и код њих је као последица прилагођавања сличним условима животне средине дошло до независног настанка кожних набора за једрење у ваздуху.
Објаснимо прво сличности између ових организама како би нам било лакше да разумемо конвергенцију. Обе су омнивори и насељавају арбореалну нишу (живе на дрвећу). И летећа и шећерна торбарска веверица имају бело крзно на стомаку, крупне очи и отприлике су исте величине. Услед потребе да се крећу с дрвета на дрво развиле су веома сличан метод једрења кроз ваздух. Кожне дупликатуре се састоје од два слоја коже између којих је танак слој мишића који омогућава мењање лука кожних набора и одржавање аеродинамичног облика. Разапете су од зглоба предњих до зглоба задњих ногу. Своје „летење“ ове животиње усмеравају помоћу репа. Пред слетање на дрво заузму вертикалан положај и добију изглед сличан падобрану који им помаже да се лакше дочекају.
Ако су оволико сличне, како онда да их разликујемо?
- Летеће веверице су плацентални сисари, а шећерне торбарске веверице су торбари, односно имају торбу у којој чувају младунце по рођењу до потпуног сазревања.
- Летеће веверице живе у Северној Америци, а неке врсте и на северу Европе и Азије, док шећерне торбарске живе у Аустралији и на Новој Гвинеји. Ово се наравно односи на природна станишта, па не помаже много у зоолошком врту или када их неко држи као кућне љубимце (што је често забрањено).
- Шећерне торбарске веверице имају тамну пругу дуж леђа, док летеће немају.
- Шећерне торбарске веверице се поприлично гласно оглашавају, док се летеће оглашавају ретко и тихо.
- Шећерним торбарским веверицама је потребно да живе са другим јединкама своје врсте, социјалније су животиње од летећих веверица које могу живети солитарно.
На примеру ових слатких животињица смо видели како потпуно различити организми могу да изгледају веома слично јер су прилагођени сличном станишту и начину живота. Ипак, постоје неке ситне разлике које нам одају да се ради о засебним организмима и откривају задивљујућу моћ природе у обликовању адаптација.
