Обично вести попут „инвестиција од 800 милиона евра“, „највећа greenfield фабрика под кровом“, „ауто-путеви“ „истраживачки центар“, и „1.200 радних места“ звуче као изузетно обећавајућа прилика за напредак једне државе, међутим…
На свега 3 км од града Зрењанина, 2 км од специјалног резервата природе Царска бара и 1 км од села Ечка сведочимо изградњи фабрике „LingLong Tire“ која јасно води у екоцид, а видећете и зашто.
LingLong Tire је фабрика пореклом из Кине чија је главна делатност производња гума за путничка, комерцијална возила, камионе и аутобусе, индустријска возила, пољопривредна возила и машине, која осим у својој матичној земљи има фабрику на Тајланду, а од скоро и у Србији. Управо та фабрика на Тајланду, стара само годину дана, 2015. године је доживела катастрофални пожар складишта при којем је изгорело преко 800.000 гума и притом загађен читав екосистем. Занимљиво је то да се код нас планира дупло већи складишни капацитет.
Сигурно сте се запитали, зар је могуће да држава попут Србије има толику потребу за гумама и, да нагласимо, новим, јер сви знамо како овде ствари функционишу. Када је кристално јасно да немамо, хајде да се опет запитамо које су то државе које имају? Државе Централне Европе којима је првобитно нуђена сарадња су без предумишљаја уместо „фантастичних инвестиција“ одлучиле да сачувају своју животну средину због процена потенцијалног загађења.
Без израђене студије о процени утицаја целокупног погона, а са грађевинском дозволом локалне самоуправе само за помоћне објекте – трафо станице, паркинг-места и пословне зграде, који притом не представљају главне изворе загађења – почела је изградња највеће фабрике гума у Европи. Величине око 200 фудбалских игралишта, локација постројења лежи на око 96 хектара плодног земљишта и то I и II категорије, са чак 95% површине I категорије, у индустријској зони Југоисток у Зрењанину.
Као што смо већ споменули, у непосредној близини – на свега 2 км од постројења фабрике налази се специјални резерват природе „Царска бара“ који представља тип рамсарског подручја, односно мочварног подручја од светског значаја. Ово место богато биодиверзитетом аутохтоних врста флоре и фауне представља и важно место за размножавање истих. Како наводе из туристичке организације града Зрењанина познато је присуство преко 500 биљних врста, 20 врста рибa, 30 врста сисара и чак 240 врста птица, од којих 207 заштићених, из ког разлога је овај локалитет и потпао под заштиту. Недалеко од резервата, у селу Ечка, налази се и више верских објеката различитих вероисповести који привлаче велик број туриста својим добро очуваним здањима са почетка 18. века, од којих се нарочито истиче добро очувани дрвени торањ. Присутан је и споменик културе, дворац „Каштел“ који поред угоститељско-туристичког садржаја, има важну културну функцију, као седиште сликарске колоније, али и савремене галерије, а занимљивост је да је на отварању здања почетком 19. века био чувени композитор Франц Лист.
Како наводе из Зрењанинске Акције (ЗРАК): „Постоји читав низ потенцијално негативних утицаја по животну средину и здравље грађана које је израђивач студије пропустио да идентификује и квантификује, као и да пропише мере којима би се елиминисали ти утицаји или свели на минимум. Низ нелогичности и просто „лаичких“ формулација у студији о процени утицаја на животну средину говоре у прилог томе. Отпада који нису адекватно идентификовани, преко нелогичних процеса, све до близине Царске баре и водоизворишта, односно бунара из којих се град снабдева водом. Можда је највећи утисак и кључни недостатак пропуст да се идентификују кумулативни збирни утицаји као и директно зависни утицаји који прете да угрозе животну средину, град и регион“.
На ову тему прилог је приредила и Зелена патрола који су том приликом изашли и на терен.
Планирани производни капацитет фабрике је на годишњем нивоу процењен на преко 13,5 милиона, односно око 40.000 гума дневно, 340 дана годишње. У том случају, на годишњем нивоу ће преко 300.000 тона сировина за производњу и готовог производа вршити огроман притисак на локалну путну инфраструктуру. За потребе транспорта ће бити потребно ангажовати више стотина шлепера од 24 тоне дневно, што ће нужно водити у деградацију већ забрињавајућег стања по питању загађености ваздуха у Зрењанину. Дакле, поред већ постигнутих рекорда у загађењу ваздуха, гумарском индустријом додатно „оплемењујемо“ животну средину са пет категорија компоненти штетних супстанци, а то су сумпорна једињења, прашина или чађ, једињења која садрже хлор, угљоводоници и органске материје које садрже кисеоник.
Загађење воде изазвано индустријом; Гомилање отпада у животној средини
Све више локалних, али и републичких, па и регионалних иницијатива и покрета постаје свесно размере потенцијалног ризика за животну средину који представља LingLong. Нарочито су се истакли РЕРИ (Renewables and Environmental Regulatory Institute), а затим и ЗРАК, Грађански преокрет, ЗОРО, ЕКО стража и разне иницијативе из Панчева и Смедерева. Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину РЕРИ, организација цивилног друштва из Београда, истиче да је најпре морала бити законски донешена процена утицаја на животну средину, па тек онда грађевинска дозвола за изградњу комплекса. Оно што се догодило јесте планско дељење извођења пројекта на три фазе како би формално деловало да је утицај на животну средину мањи. Управо кроз реализацију прве фазе пројекта, односно градње помоћних објеката, се поткрао и погон, који је изостављен током анализе утицаја на животну средину.
Преко 200 примедби грађана и невладиних организација је уложено са циљем укључења и тих објеката у процену потенцијалне штете по животну средину, али безуспешно. Одржане су две јавне расправе по питању процене утицаја фабрике гума LingLong на животну средину, једна у Зрењанину, 4. септембра у Градској кући, а друга у Новом Саду, 18. фебруара у Покрајинском заводу за заштиту природе. У оба случаја, под изговором противепидемиолошких мера, заинтересованим грађанима није било дозвољено присуство. Ово можемо тумачити као образац који се понавља код нас као што је био случај и са организованим јавним расправама на теме изградње мини-хидроелектрана, доласка компаније Рио Тинто и сл.
Познато је да је град Зрењанин један од ретких који нема решен проблем са пијаћом водом и који траје више од 15 година. За потребе рада фабрике планирана је потрошња 26% од тренутне потрошње воде града, како наводе из организације Грађански преокрет. Додатно, почело је и бушење бунара како би фабрика имала сопствени извор воде. Уколико се не буду поштовали еколошки стандарди, може доћи до исцрпљивања велике количине воде из јавног водовода и подземних вода, из којих се град снабдева.
Узорци Зрењанинске воде, Извор: www.bbc.com; Река Бегеј
Производња гума генерално је једна од „најпрљавијих“ у хемијској индустрији, а опет је у Зрењанину планирана и фабрика за производњу сировина за гумарску индустрију где ће главни производи компаније бити хемијски производи од каучука којима ће се снабдевати највеће светске компаније. Са производне линије из Зрењанина треба да изађе 20.000 тона нерастворљивог сумпора који је један од важних сировина за гумарску производњу. Иако је Кина највећи светски произвођач гума, њен циљ је да оствари „карбонску неутралност“ до 2060. године и тако се прикључи пројекту „Зелена Азија“. У последњих неколико година, низом закона о заштити од загађења кажњен је велик број произвођача управо из гумарске индустрије, док идеји „Зелене Азије“ иде у прилог и измештање гигантског произвођача ван граница Азије, а са производњом једнако сразмерно и загађење.