Литијум – мач са две оштрице?

Претходних месеци смо сазнали да је Србија земља у којој се налази око 10% укупне количине литијума на Земљи. Константно се говори о економској добити која ће уследити експлоатацијом ове руде, али без осврта на негативне последице које овај процес може имати на животну средину, па и на само становништво које је насељено у зони овог богатсва.

Шта је то литијум?

Литијум је један од најлакших метала, добар је проводник струје и топлоте. Изузетно лако реагује са различитим елементима и једињењима.

У природи није заступљен у елементарном облику већ у облику силиката, фосфата, алуминијум–силиката. Присутан је у траговима у стенама, земљишту, а у малим концентрацијама се налази и у природним минералним водама. 

Литијум је свуда око нас

Употреба литијума на светском нивоу је у константном порасту. Од 1900. до 2000. године порасла је са 100 тона литијум–карбоната на преко 70.000 тона годишње. Велики део наших свакодневних радњи је омогућен, између осталог, и изузетно широкој примени литијума у различитим гранама индустрије. Користи се:

1) у производњи керамике, стакла и керамичког стакла које је отпорно на нагле промене температуре
2) у производњи алуминијума за снижавање тачке топљења
3) у производњи гуме, пластике и различитих фармацеутских производа
4) у клима уређајима и апсорберима влаге
5) у производњи литијумских батерија 

У Србији литијум се у највећим количинама налази у облику јадарита – минерала беле боје који је по својом хемијској структури литијум–натријум–боросиликат.

Предности и мане екстракције литијума

Предности

• Финансијска добит државе. У Србији и ова ставка је под знаком питања, с обзиром на то да ће власник руде бити компанија Рио Тинто.
• Финансијска добит појединаца кроз запослење.
• Убрзан развој технологије који је допринео напретку различитих грана (нпр. медицина)

Мане

• Деградација екосистема. У Србији екстракција литијума је планирана на плодном земљишту које ће се том приликом потпуно деградирати.
• Опасност од загађења воде, земљишта и ваздуха различитим хемијским материјама које се користе у процесу прераде руде.
• Преусмеравање велике количине воде из природних извора до постројења за прераду руде. Неретко због овога читава насеља у близини рудника остају без воде.
• Уношење штетних хемијских једињења у ланац исхране.
• Угрожавање здравља становништва – одређене хемијске материје током процеса прераде испаравају и ветром се могу пренети на велике удаљености, једна од њих је и литијум који, уколико се у крви нађе у већим концентрацијама, може бити изутетно токсичан.
• Непрописно одлагање и уништавање отпада који је настао процесом екстракције додатно може загадити околину. Такође у Србији сав отпад, па и производи који садрже литијум и различите тешке метале и друге штетне материје се одлажу по принципу „где ко стигне“, а то је велики еколошки и здравствени проблем.

Из свега овога можемо закључити да, иако екстракцијом руда можемо добити одређену корист, сам процес и даља прерада имају значајне негативне ефекте на различите екосистемске нивое, као и на здравствено стање становништва. Уколико свему томе додамо чињеницу да су руде ограничен ресурс који се експлоатише изван граница одрживости, једино што ће на крају остати су потпуно девастирани простори.