Насловна Енергија Необновљиви извори Литијум – мач са две оштрице?

Литијум – мач са две оштрице?

268
0

Претходних месеци смо сазнали да је Србија земља у којој се налази око 10% укупне количине литијума на Земљи. Константно се говори о економској добити која ће уследити експлоатацијом ове руде, али без осврта на негативне последице које овај процес може имати на животну средину, па и на само становништво које је насељено у зони овог богатсва.

Шта је то литијум?

Литијум је један од најлакших метала, добар је проводник струје и топлоте. Изузетно лако реагује са различитим елементима и једињењима.

У природи није заступљен у елементарном облику већ у облику силиката, фосфата, алуминијум–силиката. Присутан је у траговима у стенама, земљишту, а у малим концентрацијама се налази и у природним минералним водама. 

Литијум је свуда око нас

Употреба литијума на светском нивоу је у константном порасту. Од 1900. до 2000. године порасла је са 100 тона литијум–карбоната на преко 70.000 тона годишње. Велики део наших свакодневних радњи је омогућен, између осталог, и изузетно широкој примени литијума у различитим гранама индустрије. Користи се:

1) у производњи керамике, стакла и керамичког стакла које је отпорно на нагле промене температуре
2) у производњи алуминијума за снижавање тачке топљења
3) у производњи гуме, пластике и различитих фармацеутских производа
4) у клима уређајима и апсорберима влаге
5) у производњи литијумских батерија 

У Србији литијум се у највећим количинама налази у облику јадарита – минерала беле боје који је по својом хемијској структури литијум–натријум–боросиликат.

Предности и мане екстракције литијума

Предности

  • Финансијска добит државе. У Србији и ова ставка је под знаком питања, с обзиром на то да ће власник руде бити компанија Рио Тинто.
  • Финансијска добит појединаца кроз запослење.
  • Убрзан развој технологије који је допринео напретку различитих грана (нпр. медицина)

Мане

  • Деградација екосистема. У Србији екстракција литијума је планирана на плодном земљишту које ће се том приликом потпуно деградирати.
  • Опасност од загађења воде, земљишта и ваздуха различитим хемијским материјама које се користе у процесу прераде руде.
  • Преусмеравање велике количине воде из природних извора до постројења за прераду руде. Неретко због овога читава насеља у близини рудника остају без воде.
  • Уношење штетних хемијских једињења у ланац исхране.
  • Угрожавање здравља становништва – одређене хемијске материје током процеса прераде испаравају и ветром се могу пренети на велике удаљености, једна од њих је и литијум који, уколико се у крви нађе у већим концентрацијама, може бити изутетно токсичан.
  • Непрописно одлагање и уништавање отпада који је настао процесом екстракције додатно може загадити околину. Такође у Србији сав отпад, па и производи који садрже литијум и различите тешке метале и друге штетне материје се одлажу по принципу „где ко стигне“, а то је велики еколошки и здравствени проблем.

Из свега овога можемо закључити да, иако екстракцијом руда можемо добити одређену корист, сам процес и даља прерада имају значајне негативне ефекте на различите екосистемске нивое, као и на здравствено стање становништва. Уколико свему томе додамо чињеницу да су руде ограничен ресурс који се експлоатише изван граница одрживости, једино што ће на крају остати су потпуно девастирани простори.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име