Насловна Еко календар 15. децембар – Међународни дан чаја

15. децембар – Међународни дан чаја

301
0

Сваки пут када нам прсте загреје шољица чаја, верујемо да је чај много више од обичног топлог напитка. Наш чај прича приче. Приче из целог света. Из крајева које смо посетили, из предела о којима смо маштали, о људима које смо упознали путујући, приче о многим културама које смо открили.

Прича о чају почиње додиром природе по непцима. Чај је ту да утопли душу, смири и оплемени. Чај је ту да оздравимо, чај је ту да нађемо који тренутак за себе. Управо зато, Међународни дан чаја има за циљ да подигне свест о његовој дуговечности и дубоком културолошком и економском утицају широм света. Уједињене нације обележавају 15. децембар као Дан чаја од 2005. године, са циљем да се промовишу и заједничким снагама спроведу активности које иду у корист одрживој производњи и потрошњи чаја.

Чај је саставни део наше свакодневице, а нарочито је заступљен у Азији (пре свега Кини), Енглеској, Русији и земљама Блиског истока. Ово ароматично пиће се обично припрема сипањем вруће или кључале воде преко осушених листова биљке Camellia sinensis, зимзеленог жбуна аутохтоног у Азији. У нашем језику термин чај означава углавном биљни чај (од нане, камилице и сл.). Неки чајеви, попут кинеског зеленог чаја, имају освежавајући, благо горки и оштар укус, док остали имају знатно другачије слатке, орашасте, цветне или травнате ноте.

Чај потиче из Кине, а највероватније је настао као лек за многе тегобе и болести. Дошао је на Запад преко португалских свештеника и трговаца, који су га преносили током XVI века. Пијење чаја постало је модерно међу Британцима један век касније, који су почели велику производњу и комерцијализацију биљака у Индији да би заобишли кинески монопол тог времена. Израз „чај у пет сати поподне“ постао је симбол Велике Британије, а ту традицију увела је Ана, седма војвоткиња од Бедфорда, 1840. године, која је мудро увидела да између ручка и вечере савршено има места за чај и понеки колачић.

Ана, седма војвоткиња од Бедфорда

Прво забележено пијење чаја десило се у Кини, са најранијим записима из X века п.н.е. Наредни рани веродостојни запис пијења чаја датира из III века, у медицинском тексту аутора Хуа Туо, који је тврдио да „непрекидно конзумирање горког чаја узрокује да човек размишља боље.“ У Индији, пио се такође као лек, али чини се да није био кориштен као пиће све док Британци нису тамо представили кинески чај.

По неким извештајима, употреба чаја је једнака употреби свих осталих напитака заједно, укључујући кафу, топлу чоколаду, газирана пића и алкохол. Већи део чаја који се конзумира ван источне Азије, производи се на великим плантажама на брдовитим регијама Индије и Шри Ланке, и продаје се већим произвођачима. У супротности са том масовном индустријском производњом је низ мањих „башти“, које производе јако продаване чајеве створене за праве гурмане. Ови чајеви су ретки и скупи, и могу се упоредити са неким од најскупљих вина.

Постоје две велике групе чајева. То су чај који се добија од биљке Camellia sinensis и биљни чај који се добија од разних лековитих биљака. Намена и карактер ове две групе чајева је различита. Прави чај у себи садржи кофеин и обично се користи као стимулативно или умирујуће средство, док се биљни чај у највећој мери користи као лековито средство народне медицине. Од правих чајева добијених од Camellia sinensis, код нас се највише користи црни индијски чај и црни и зелени грузијски и руски чај. 

Од тренутка када се чај закува, у шољици се припрема цео један свет прича, разноликих култура, хармоније и пријатељства. Мирис чаја дозива свет маште и могућности без граница. Чај је бајка налик „Алиси у земљи чуда“, посебно када Луди Шеширџија каже „Да, тако је! Увек је право време за чај!“

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име