Насловна Еко календар 19. август – Међународни дан орангутана

19. август – Међународни дан орангутана

288
0

Да би највећа жртва индустрије палминог уља била препозната, одређен је дан који ће бити посвећен њој – 19. август, Међународни дан орангутана. Циљ обележавања овог дана је да се јавност охрабри за акцију у очувању ове невероватне врсте, као и ширењу свести о претњи од њиховог изумирања.

Нажалост, највећa претњa ишчезавању орангутана су људи. На пример, крчење шума ради добијања обрадивих површина за садњу палми уљарица и упада у њихово станиште. Уз то, илегални лов одузима 3.000 живота орангутана сваке године, као и кријумчарење и заробљавање ове врсте ради испитивања козметичких и фармацеутских препарата. Стручњаци предвиђају изумирање орангутана у природи у наредних 50 година. Од 1992. до 2000. године, сматра се да је бројност Суматранског орангутана смањена за више од 50%. Процене говоре да у дивљини има само 6.500 Суматранских орангутана. Популација орангутана са острва Борнео пала је за скоро 43 процента у прошлој деценији, са процењених 35.000 у 1996. на 20.000 у 2006. години. Услед велике присустности корупције у Индонезији, стопа крчења шума наставља да расте, што значи да би стварна популација могла бити знатно испод ове.

Суматрански орангутан (Pongo abelli)
Извор:https://www.flickr.com/

Многи ће се запитати зашто су они битни. Већина људи не схвата да помажући очувању биљних и животињских врста и прашума помажемо екосистемима, али и нама самима. Један од круцијалних разлога је тај да су орангутани главни кривци за расејавање семена у тропским шумама. Без њих одређено семе не може да се расеје јер је једини начин за њихово расејавање да прођу кроз црева орангутана. 

Организација „World orangutan events“ основала је Међународни дан орангутана као начин да промовише заштиту и добробит за очување ове врло угрожене врсте. Организација такође надгледа недељу бриге о орангутану, која се одржава у новембру сваке године.

Иначе, реч орангутан долази од речи малајског и индонежанског порекла orang што значи човек и hutan што значи шума, према томе оранг хутан значи шумски човек.

Орангутани су велики човеколики мајмуни и једина су постојећа врста из рода Pongo и потпородице Ponginae. Постоје три врсте:

  • са острва Борнео 
  • са острва Суматра
  • из области Јужни Тапанули (Суматра)

Ово су уједно и једини предели на планети где орангутани живе. Уништавање природног станишта орангутана је последњих деценија проузроковано сечом шума, копањем рудника и шумским пожарима. Такође, томе је значајно допринело и нелегално претварање огромних тропских шума у плантаже палминог уља. Научници верују да ће, уколико се тренд настави, пораст ових плантажа довести до истребљења орангутана. Осим тога, ловокрадице неретко убијају мајке како би украли бебе ових мајмуна и продавали их на црном тржишту као кућне љубимце чија цена достиже енормне суме. Борнејски орангутан је угрожена врста (EN), док је суматрански орангутан критично угрожена (CR) врста према IUCN Црвеној листи сисара.

A close up of an animal

Description automatically generated
Мужјаци три врсте орангутана (Pongo pygmaeus, Pongo abelli, Pongo tapanuliensis)
Извор: https://sr.wikipedia.org/

Рехабилитациони центар

Један од рехабилитационих центара за орангутане је Семенго рехабилитациони центар орангутана (Semenggoh Wildlife Centre) који се налази на територији Малезије у близини града Саравак. Постоји већ 35 година и брине се о орангутанима који су расељени услед пожара и сађења плантажа палми, а које су спасили од нехуманих услова (ако их је неко држао као кућне љубимце или циркуске атракције) или су нађени повређени у шуми. У питању је огроман шумски резерват који се прати и контролише. Орангутани ту живе и уче како да се осамостале. Правила рехабилитационог центра су врло јасна. Овде није као у зоолошком врту, нема решетки, стакала и апсолутно вас ништа не дели од животиња. Увек треба имати на уму да је орангутан дивља животиња и не треба му прилазити. У овом центру орангутани проводе скоро 100% времена у кретању, спавању и једењу. У оваквим центрима за рехабилитацију орангутана, о овим дивним животињама брину ренџери који хране орангутане уколико је сезона када хране нема довољно у шуми. Како о исхрани, овде се брине и о здрављу и остављању потомства ових, човеку сличним, створењима.

Сцена из рехбилитационог центра Semenggoh
Извор: https://www.jomjalan.com

Одлике орангутана

Као припадник виших примата, орангутан је знатно већи од гибона и нижих примата. Прекривен је дугом, црвеном длаком, лице му је голо, осим одраслих мужјака са Суматре којима расте дугачка брада. Одрасли мужјаци су скоро дупло већи од женки. Орангутан има дугачке руке и ноге које му омогућавају да се љуља кроз дрвеће. Он је необичан примат. Углавном је самац, а једина трајна веза је између женке и њеног јединог потомка. Старији мужјаци проводе више времена на шумском тлу, јер их тежина чини гломазним. Скоро цео дан проводе хранећи се. Воће им је омиљена храна, имају масивне вилице којима ломе чврсте љуске воћки. Исхрана им је разноврсна, па осим плодова једу и лишће, кору дрвета, инсекте, птичја јаја, птице и мале сисаре. Будући да орангутани имају 97% исте ДНК као и људи, не би требало да нас чуди да су прилично интелигентни. Наиме, њихова интелигенција им помаже да открију где расту воћке у разним годишњим добима. На територији одраслог мужјака живи и неколико женки, а кад једна од њих постане спремна за парење, пар остаје неколико недеља заједно парећи се с времена на време. Чим женка затрудни, пар се разилази и више немају контакт. На овај начин мужјаци се паре са неколико женки. Одрасли мужјаци су познати по спектакуларном, гласном зову. Зов траје од једног до три минута и има функцију оглашавања територије и вероватно представља покушај да се привуку женке, спремне за парење.

A close up of an animal

Description automatically generated

Прављење гнезда и млади орангутани

Млади орангутан је активан дању. Упркос тежини, он проводи већину свог слободног времена на дрвећу и прави гнезда од гранчица и лишћа. Он то чини тако што савије и испреплете неколико гранчица. Женка рађа једно младунче након периода гестације (трудноћа) од нешто мање од девет месеци. Оно остаје уз њу, првобитно држећи се за њено крзно, а затим се креће поред ње, све док се три године касније, не одбије од сисе. Оно остаје уз мајку све док она не добије друго младунче – уобичајени размак између порођаја је пет година. Женке рађају док не напуне отприлике 30 година. Младунци одлазе да оснују властите територије, али као млађе одрасле јединке, они ће се играти и стварати лабаве групе, све док потпуно не сазру. Понекад то траје више од 10 година.

Један од највећих криваца за губитак станишта орангутана и њихово изумирање је индустрија палминог уља. Највећу корисници палминог уља су кондиторске компаније које за производњу својих производа користе палмино уље. Свако од нас може помоћи у борби за очување ових врста на начин да смањи или потпуно искључи из исхране слаткише и грицкалице.

Нешто се мора учинити да би се спасили орангутани јер стање је алармантно. То је разлог за обележавање Међународног дана орангутана.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име